Dok evropske metropole ulažu milione u ozelenjavanje, Niš se bori da sačuva ono što već vekovima ima. Udruženje „Nišlije da se pitaju“ stalo je u odbranu Ane Golubović iz naselja Donja Vrežina, koja vodi pravnu i birokratsku bitku za spas više vekova starog stabla crne topole. Ovaj prirodni gorostas, visok preko 30 metara i obima pet metara, našao se na udaru jer njegova krošnja jednim delom prelazi na dve susedne parcele, zbog čega mu preti seča.
Sudbina ovog stabla, koje je merenjem rezistografom potvrđeno kao potpuno zdravo, mogla bi biti rešena upravo danas jer je najavljen izlazak stručnjaka republičkog Zavoda za zaštitu prirode na teren. Njihov nalaz biće presudan: ako topola bude proglašena za spomenik prirode botaničkog karaktera, biće trajno zaštićena od uništenja.
Grad bez „zelenog” imuniteta
Ovaj slučaj ogolio je poraznu statistiku zaštite životne sredine u Nišu. Prema Centralnom registru prirodnih dobara, u samom gradu Nišu ne postoji nijedno zaštićeno stablo niti parkovska celina. Ni park u Tvrđavi, ni spomen-park Bubanj, pa čak ni šuma na brdu Koritnik iznad Niške Banje, nemaju status spomenika prirode.
„To je verovatno razlog što se drveće u našem gradu seče nemilice“, navode u udruženju, podsećajući na sudbinu kedrova ispred tržnog centra ’Delta’ koji su, uprkos ekološkom značaju, posečeni.
Iako okolina Niša obiluje prirodnim lepotama, podaci pokazuju da je proces zaštite gotovo stao. Od ukupno 569 zaštićenih objekata u Srbiji, Niš ima svega 16. Poslednji put je neko stablo dobilo status spomenika prirode još 2019. godine – dva stabla medunca u Čukljeniku.
Na listi od deset zaštićenih stabala u okolini nalaze se uglavnom zapisi u okolnim selima poput Gornjeg Matejevca, Medoševca, Leskovika i Donje Trnave. Većina njih je pod zaštitu stavljena još 2003. godine, što ukazuje na to da nadležne institucije godinama ne podnose nove inicijative.
Prof. dr Tamara Milenković Kerković, samostalna odbornica SG Niša, ističe da Niš nema nijedan nacionalni park, nijedan predeo izuzetnih odlika, niti bilo koje zaštićeno stanište. Od krupnijih lokaliteta, Niš se oslanja na zaštitu Sićevačke klisure iz 1977. i Jelašničke klisure iz 1995. godine.
„Tražimo da se ovo promeni i da gradska vlast počne da ceni drveće u gradu i svoje prirodno okruženje. Pozivamo niški Zavod za zaštitu prirode da konačno počne da radi svoj posao i podnosi inicijative za zaštitu“, poručuju iz udruženja.
