Dok su prodavnice prepune plastičnih igračaka koje nameću gotova rešenja, u niškoj Kovanlučkoj ulici deca vreme provode u inspirativnom ambijentu „Dedine garaže“ učeći da se najvrednije stvari ne kupuju, već stvaraju.
U ovom kreativnom prostoru, gde se godinama unazad ručno izrađuju društvene igre koje podstiču logiku, a drvo i sunđer pretvaraju u igračke, deca mogu da budu i stvore baš sve što zamisle.
Pedagog Nina Spasić sa njima radi svakodnevno – unutar garaže i u dvorištu, uz domaće palačinke, vanilice, pite i sokove. Nina nas vraća u neki svet u kome smo odrastali.
Baš u tom ambijentu, Nina oživljava jedan zaboravljeni zanat. Ona već sedam godina pustuje vunu, pretvarajući je u slike i igračke različitih boja i dimenzija.
Ninine ruke stvaraju čak i vuneno pokućstvo, a sve to uz pomoć igala i vune. Vunu uglavnom boji prirodnim bojama, čuvajući autentičnost starog zanata.
U svetu koji se sve više ubrzava, gde roditelji u stalnoj trci s vremenom često nesvesno prenose sopstvene strahove na decu, Nina nudi prostor za zaustavljanje. U toj opštoj žurbi i napetosti, cilj nije tišina jer toga prirodno nema uz mališane, već građenje vere u sebe kroz rad sopstvenim rukama i puno strpljenja.
„Pustovanje je proces pretvaranja vune u materijal koji je vrlo koristan za dečiju igru. Ručno pravljena igračka šalje veoma važnu poruku detetu, a to je: neko je odvojio vreme za tebe! Prirodni materijal nosi toplinu, on je „živ“ i dete može da se poveže sa svojim unutrašnjim svetom. Moja namera kada pravim igračku jeste da nađem mir i za sebe i za decu u ovom bučnom svetu koji se ubrzava. Bitno je da jedni drugima podarimo kvalitet koji ostaje u nama“, objašnjava Nina.
Tehnika zahteva samo iglu kojom se sabija vuna i istiskuje vazduh dok se ne dobije željeni oblik. Na ovaj način nastaju različite figurice – poput male koke, zeke, ovce ili lisice. Igla služi kao lepak, uguravajući jedan deo materijala u drugi.
Mnogo je važno da dete prati ovaj proces, jer kada gleda kako igračka nastaje, ono razvija strpljenje i oseća radost iščekivanja. Na taj način u detetu razvijamo osobine koje su mu važne – da bude spokojno, mirno i da se osloni na svoje unutrašnje biće.
„Kada radite rukama, vi u stvari dajete svoje srce, ugrađujete svoje biće i to će dete da ponese sa sobom. To će mu biti oslonac kada u životu naiđe na prepreke“ zaključuje Nina.
Sve igračke koje na Garažaonicama deca naprave, nose u svoj dom i godinama su im to najomiljenije uspomene. Upravo zato, dok u svom mirnom svetu koji je stvorila izrađuje još jednu novu igračku, Nina nam otkriva da niti jedna igračka koja se kupi ne može biti ni blizu onoj koju neko ko voli dete izradi baš za njega – posvetivši mu vreme, svoje veštine i utkanu ljubav koja je jedini pravi put ka uspehu.
