Više od 60 odsto dece u Srbiji izloženo je nekom obliku verbalnog nasilja, dok zabrinjavajućih 27 odsto njih o pretrpljenim traumama ne govori nikome, pokazuju najnoviji podaci predstavljeni u Nišu povodom Dana borbe protiv vršnjačkog nasilja. Dok stručnjaci upozoravaju na pogubne efekte digitalne brutalnosti i takozvane „plišane pedagogije“, Narodni pokret Srbije u Nišu oštro kritikuje lokalnu vlast, tvrdeći da su postojeći protokoli o zaštiti dece često samo mrtvo slovo na papiru.
Prema podacima koje je iznela Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće Niš, istraživanje sprovedeno u 77 škola potvrdilo je da je nasilje postalo hronični društveni problem, a ne izolovan incident. Ozbiljnost situacije potvrđuje i podatak da je SOS Dečija linija u Nišu zabeležila preko 100 poziva, od kojih se čak četvrtina odnosila direktno na vršnjačko zlostavljanje. Psiholozi naglašavaju da su društvene mreže izmenile samu prirodu nasilja, čineći ga intenzivnijim i prisutnim 24 sata dnevno, čime se briše granica između škole i privatnog prostora deteta.
Jelena Popović, odbornica NPS-a u Skupštini GO Medijana, ocenila je da vršnjačko nasilje predstavlja posledicu dugogodišnje relativizacije agresije koja dolazi sa vrha države i preliva se na sve nivoe društva. Ona upozorava da se deca samo ugledaju na modele ponašanja u javnom prostoru gde su uvrede i netolerancija postali norma, te da lokalna samouprava u Nišu ima obavezu da prestane sa guranjem problema pod tepih i formalnim saopštenjima koja služe samo izbegavanju stvarne odgovornosti.
Jedan od ključnih faktora koji doprinosi problemu je i fenomen koji Bojan Grujić, direktor Savetodavno-edukativnog centra iz Niša, naziva „plišanom pedagogijom“. On ističe da preterana zaštita dece sprečava razvoj empatije i oslobađanje od egocentrizma, što decu čini nespremnom za realne socijalne interakcije.
Sa druge strane, NPS naglašava da činjenica da svako četvrto dete ćuti o nasilju direktno proističe iz nepoverenja u institucije koje retko sprovode odlučne i dosledne mere protiv počinilaca. Povodom kritične situacije, Narodni pokret Srbije Niš uputio je zvanične zahteve koji podrazumevaju doslednu primenu zakona i jasnu ličnu odgovornost nadležnih u svakom pojedinačnom slučaju, uz hitno jačanje stručnih službi u školama i vrtićima. Pored toga, zahteva se uvođenje obaveznih i kontinuiranih programa prevencije nasilja, kao i potpuno transparentno izveštavanje javnosti o svim prijavljenim slučajevima i merama koje su tim povodom preduzete.
Sigurnost dece kao imperativ
I struka i opozicija saglasni su da borba protiv vršnjačkog nasilja ne sme biti samo simbolična ili rezervisana za jedan dan u godini. Kako se navodi u saopštenju NPS-a, bezbednost dece mora biti apsolutno iznad svih političkih interesa i partijskih kalkulacija, jer društvo koje ne može da garantuje sigurnost najmlađima duguje im najviši stepen odgovornosti i hitnu akciju.
