Prema najnovijim podacima koje je objavila Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, medijska scena u Srbiji u protekloj godini doživela je drastičan pad bezbednosti i profesionalnih sloboda.
Analiza ANEM-a ukazuje na to da su medijske slobode na zabrinjavajuće niskom nivou, što potvrđuju i brojne međunarodne organizacije.
Podaci Agencije za privredne registre na kraju 2025. godine pokazuju da u Srbiji postoji 2.262 registrovana medija, što je za 80 više nego prethodne godine.
Međutim, ANEM upozorava da ovaj broj ne odražava veći pluralizam, već je u senci negativnih trendova koji pogađaju nezavisno novinarstvo – od netransparentnog projektnog sufinansiranja do nefunkcionalnosti regulatornih tela.
ANEM u svom izveštaju naglašava da je 2025. godina bila rekordna po broju pretnji i pritisaka.
U bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije, na koju se izveštaj oslanja, zabeleženo je više od 370 slučajeva ugrožavanja bezbednosti medijskih radnika.
Situaciju dodatno osvetljavaju podaci iz tužilaštava:
- Do kraja novembra 2025. formirano je 117 predmeta, što je porast od 112% u odnosu na 2024. godinu.
- Zabeleženo je 27 fizičkih napada, u poređenju sa samo pet u prethodnoj godini.
- Pravosudni epilog je gotovo nevidljiv – donete su svega dve osuđujuće presude.
Izveštaj ANEM-a posebno apostrofira ulogu policije, koja u desetinama slučajeva nije bila samo nemi posmatrač, već i direktni akter nasilja nad novinarima. Zabeleženi su incidenti gde su medijski radnici prebijani ili onemogućavani u radu upravo od strane pripadnika MUP-a.
Takođe, ističe se da je policija pasivno posmatrala napade na novinare tokom političkih skupova, čime su nasilnici praktično dobili zaštitu unutar javnog prostora.
Kao glavni uzrok povećanog nasilja, ANEM navodi zapaljivu retoriku visokih državnih funkcionera, predvođenih predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Fondacija „Slavko Ćuruvija“ registrovala je da su zvaničnici za samo četiri meseca čak 595 puta napali novinare u javnim nastupima.
Ovakvo „targetiranje“ redovno se preliva u klevetničke kampanje prorežimskih tabloida, a završava se stvarnim fizičkim nasiljem na ulici, s obzirom na to da se onlajn pretnje sve češće materijalizuju u realnom prostoru.
Podaci koje je izneo ANEM šalju jasnu poruku: bez korenite promene u radu kompetentnih institucija i prestanka hajke na profesionalne novinare, 2026. godina mogla bi doneti još mračnije rekorde. Nekažnjivost napadača postala je pravilo, a bezbednost novinara svedena je na nivo incidenta.
