U niškoj Evropskoj kući danas je, povodom Međunarodnog dana Roma, predstavljen zbornik radova o sistemskom rasizmu i poražavajućim podacima prema kojima u javnoj upravi Srbije radi svega 0,04 odsto pripadnika ove zajednice.
Ova publikacija donosi dubinsku analizu odgovornosti institucija, jer aktivisti upozoravaju da se Krivični zakon u slučajevima zločina iz mržnje gotovo ne primenjuje u praksi.
„Osnovni je problem u izgovorima. Dakle, mi imamo relativno dobar Krivični zakon koji predviđa kaznene mere za izazivanje rasne i verske netrpeljivosti ili govor mržnje, zločina iz mržnje, ali se to ne primenjuje. Broj kažnjenih je zanemarljiv u odnosu na pojavu, koju šizofrenu pojavu na društvenim mrežama u koje svakog dana na stotine, ali na stotine, pretnji, otvorenih pretnjih romima imate. U takvoj jednoj situaciji društvene anomije, kada tužilaštvo i policija ne reaguju, da se osećamo nebezbedni, a bezbednost vam je odsustvo straha. Mi jesmo porazili fašizam, ali ga nismo totalno pobedili -mi primećujemo taj antiromski rasizam u mnogim praktičnim politikama prema romima”, navodi predsednik YUROM centra Osman Balić.
Sociolog Dragan Todorović ističe da aktuelno stanje traje decenijama i da je vreme teorijskih rasprava prošlo.
„Previše se u zemlji Srbiji bavimo razgovorima o problemima koji su više nego dobro jasni decenijama unazad. Ono čime se ne borimo, to je preduzimanje mera i konkretnih koraka da bi se aktuelno stanje promenilo. Ja bih čak mogao iz pozicije nekog ko radi na Univerzitetu i da zagovaram otvaranje konkretnih novih tela, recimo jedan institut za borbu protiv anticiganizma koji bi preuzeo na sebe praćenje svih mera”, ocenjuje Todorović.
Problem u sudskoj praksi dodatno otežava nedostatak preciznih evidencija o žrtvama zločina iz mržnje, kako naglašava profesorka Pravnog fakulteta u penziji Nevena Petrušić.
„Kratkoročno gledano, svi instrumenti koje danas imamo u pravu moraju biti efikasnije iskorišćeni da stanemo na put takvim pojavama koje ugrožavaju sve nas. Nije ovo pitanje samo Roma, nego ozbiljno društveno pitanje kojim se moraju baviti svi”, zaključuje Petrušić.
Pokrenuta je, kažu, i inicijativa da se termin anticiganizam u zvaničnoj upotrebi zameni pojmom antiromizam radi izbegavanja stigmatizacije i uvažavanja ljudskog dostojanstva.
