Zagađenje reke Jablanice, koje je poslednjih dana postalo vidljivo kroz izraženu mutnoću i promenu boje vode, ukazuje na ozbiljan ekološki incident sa potencijalno direktnim posledicama po zdravlje ljudi. Izlivanje tehnoloških i drenažnih voda iz rudnika Lece ugrozilo je stanovništvo nizvodno, sve do Južne Morave, upozoravaju iz pokreta Kreni-Promeni.
Doc. dr Aleksandar Anđelković sa Šumarskog fakulteta u Beogradu naglašava da se ovaj slučaj ne sme posmatrati kao izolovan tehnički problem, već prvenstveno kao pitanje zaštite građana. On objašnjava da rudnik Lece prerađuje polimetalne sulfidne rude, što podrazumeva upotrebu različitih hemijskih reagenasa.
„Realno je očekivati da vode koje potiču iz jalovine sadrže teške metale poput olova, cinka, bakra i arsena, ali i sulfate, kisele rudničke vode i tragove procesnih hemikalija, uključujući i slabe rastvore cijanida u flotaciji„, kaže Anđelković.
Prema njegovim rečima, šteta po ekosistem je dugoročna jer se toksične materije ne ispiraju odmah, već ostaju zarobljene u prirodi godinama nakon incidenta.
„Kada ovakve materije dospeju u reku, dolazi do pada kiseonika u vodi i toksičnog stresa za vodene organizme. Najosetljivije vrste prve nestaju, dok se štetne materije zadržavaju u sedimentu dugi niz godina. Time se stvara dugotrajan rizik ne samo za prirodu, već i za ljude koji tu vodu koriste“, upozorava profesor.
Kao ključni sistemski problem, Anđelković navodi „reaktivno upravljanje rizikom“, gde institucije reaguju tek kada nastane šteta, umesto da je spreče kroz strogi nadzor i modernizaciju deponija jalovine.
„Zajednički imenitelj svih ovih slučajeva jeste nedostatak prevencije i činjenica da se reaguje tek kada dođe do incidenta. To je reaktivno upravljanje, pri čemu su građani ti koji snose posledice„, tvrdi.
I dok se još uvek čekaju rezultati analiza Zavoda za javno zdravlje Anđelković poručuje da Jablanica ne sme ostati tretirana kao prolazni incident, jer voda koja jednom postane prijemnik jalovine gubi svoj status prirodnog resursa.
„Ako institucije ne obezbede transparentan nadzor i jasnu odgovornost, rizik po zdravlje građana ostaje trajan. Voda koja postane prijemnik jalovine postaje hronično opterećenje za ceo ekosistem nizvodno“, zaključuje Anđelković.
