Ministarstvo zaštite životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije odbili su zahtev za zaštitu stabla džinovske crne topole u Nišu. Iako struka potvrđuje da drvo poseduje visoke prirodne vrednosti, administrativna barijera privatnog poseda i procena bezbednosnog rizika pokazali su se jačim od biološkog značaja.
Dokument Ministarstva od 2. marta ove godine, u koji je naša redakcija imala uvid, stavlja tačku na višegodišnje napore da se jedno od najimpozantnijih stabala u regionu stavi pod okrilje države. Analiza obrazloženja otkriva dubok jaz između bioloških činjenica i birokratskih interpretacija „javnog interesa”.
Paradoks „nevidljive” vrednosti
Zavod za zaštitu prirode u svom stručnom nalazu ne spori značaj ovog prirodnog fenomena. U dokumentu se navodi:
„…predmetno stablo poseduje temeljne vrednosti prirodnog dobra (reprezentativnost, autohtonost, estetičnost)…”
Međutim, uprkos ovim atributima, zaštita je odbijena uz obrazloženje da stablo, zbog lokacije u ograđenom privatnom dvorištu, „nema funkciju i namenu (naučno-istraživačku, obrazovnu, vaspitnu, estetsku i rekreativnu) za širu društvenu zajednicu”. Ovakav stav otvara pitanje: da li prirodna vrednost prestaje da postoji onog trenutka kada je opasana ogradom privatnog poseda?
„Opasnost” protiv preciznih merenja
Kao jedan od ključnih razloga za odbijanje navodi se loše zdravstveno stanje. Zavod tvrdi da stablo „predstavlja potencijalnu opasnost za bezbednost ljudi i imovine”. Ipak, zvanični dokument sadrži i podatak koji ne potvrđuje tezu o opasnosti – ispitivanje rezistografom utvrdilo je da stablo nije šuplje ni trulo.
„…ispitivanje stabla rezistografom od strane JKP ‘Mediana’ Niš utvrdilo je da stablo do dubine od 40 cm nije šuplje ni trulo.”
Iako naučni instrument potvrđuje unutrašnju stabilnost debla, nadležni su u konačnoj odluci prednost dali vizuelnom utisku „rak rane” i opštim karakteristikama vrste – pre nego li specifičnim rezultatima merenja na samom terenu.
Usmena reč kao pravni argument
Kao moguć sporan detalj naveden u dokumentu o postupku se pojavljuje uvažavanje usmenih izjava trećih lica. U dopisu se navodi da je za vlasnika susedne parcele, iznad koje se nalazi deo krošnje, dobijena „usmena informacija da nije zainteresovan za zaštitu predmetnog stabla”.
Dok niška crna topola visinom od 22 metra i obimom od preko pet metara nadmašuje mnoge već zaštićene spomenike prirode, ona za sistem ovom odlukom ostaje „nevidljiva”. Odluka države da se povuče pred ogradom privatnog poseda ostavlja ovo stablo bez ikakve zaštite, prepušteno dobroj volji vlasnika, komšija i vremenskim prilikama.
