Krivični postupak koji investitor „Tesla park“ vodi protiv odbornice Skupštine grada Niša i univerzitetske profesorke Tamare Milenković Kerković nedavno je od strane evropske organizacije CASE označen kao primer SLAPP tužbe – pravnog mehanizma koji se u međunarodnoj praksi sve češće opisuje kao pokušaj zastrašivanja i ućutkavanja kritičara kroz sudske procese.
SLAPP je skraćenica za Strategic Lawsuit Against Public Participation, odnosno stratešku tužbu protiv učešća javnosti. U praksi se radi o sudskim postupcima koje najčešće pokreću politički ili ekonomski moćni akteri protiv novinara, aktivista, naučnika, organizacija civilnog društva ili javnih funkcionera koji iznose kritike od javnog interesa.
Cilj takvih postupaka, prema oceni brojnih međunarodnih organizacija, često nije nužno dobijanje spora, već stvaranje pritiska na tuženog kroz dugotrajne i finansijski zahtevne procese, koji mogu da obeshrabre javno iznošenje kritika.
U slučaju iz Niša, investitor „Tesla park“ pokrenuo je krivični postupak protiv Tamare Milenković Kerković zbog navodnog „narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti“, uz zahtev za kaznu od tri meseca zatvora ili novčanu kaznu od 500.000 dinara. Evropska anti-SLAPP koalicija CASE ovaj postupak je verifikovala kao primer SLAPP tužbe, dok je kompanija koja je pokrenula spor uvrštena i na tzv. „Galeriju srama“, listu subjekata za koje ta organizacija navodi da su zloupotrebili pravne procedure kako bi izvršili pritisak na kritičare.
Fotografije u galeriji prikazuju delove objave organizacije CASE, uključujući oznaku „verified SLAPP“, kao i opis slučaja koji je objavljen na njihovom zvaničnom sajtu.
Potvrđena SLAPP tužba: građevinska kompanija iz Srbije pokrenula postupak protiv gradske odbornice zbog pitanja u vezi sa dozvolama
Multinacionalna građevinska kompanija Tesla Park Ltd pokrenula je privatni krivični postupak protiv univerzitetske profesorke, odbornice Skupštine grada Niša i bivše poslanice u Narodnoj skupštini Srbije, Tamare Milenković Kerković. Kompanija joj preti novčanom kaznom i mogućom zatvorskom kaznom zbog video snimka u kojem je iznela zabrinutost u vezi sa zakonitošću i bezbednošću projekta.
Kompanija Tesla Park Ltd pokrenula je privatni krivični postupak za klevetu protiv srpske profesorke, ekološke aktivistkinje i odbornice Skupštine grada Niša Tamare Milenković Kerković, nakon što je javno dovela u pitanje zakonitost i bezbednost planiranog projekta izgradnje oko 2.500 stanova na zaštićenoj zelenoj površini u Nišu.
Ovaj slučaj – koji bi mogao dovesti do novčanih kazni ili zatvorske kazne – odnosi se na njena upozorenja od javnog interesa u vezi sa dozvolama, rizicima po životnu sredinu i mogućom korupcijom, a pokazuje jasne pokazatelje SLAPP tužbe čiji je cilj da ućutka kritiku i obeshrabri javnu debatu.
Sudija koji koristi sudnicu kako bi ućutkao svoje kritičare.
Energetska kompanija koja preti sa 60 nevladinih organizacija i aktivista na osnovu jedne sporne tužbe.
Državna televizijska kompanija koja pokreće talas tužbi za klevetu – protiv sopstvenih zaposlenih.
Prema javno dostupnim informacijama, spor se odnosi na kritike koje je Milenković Kerković iznosila u vezi sa urbanističkim planovima i projektom „Tesla park“, što su teme koje su u prethodnim godinama izazivale značajnu javnu raspravu u Nišu.
U saopštenju koje su objavili odbornici Skupštine grada Niša, navodi se da postupak predstavlja pokušaj zastrašivanja i obeshrabrivanja javnih kritika u vezi sa urbanističkim planiranjem i zaštitom javnog interesa.
„Ova tužba ima za cilj da zastraši, uznemiri i ućutka ne samo mene, već i sve druge koji bi se eventualno pobunili protiv zloupotreba u donošenju urbanističkih planova i ugrožavanja životne sredine.“
Tamara Milenković Kerković, odbornica Skupštine grada Niša
SLAPP tužbe su poslednjih godina postale predmet ozbiljne pažnje evropskih institucija. Evropska unija je 2024. godine usvojila tzv. Anti-SLAPP direktivu, kojom se državama članicama preporučuju mehanizmi zaštite osoba koje su meta ovakvih postupaka. Među predviđenim merama nalaze se mogućnost ranog odbacivanja neosnovanih tužbi, kao i zaštita tuženih od finansijskog pritiska.
Srbija trenutno nema poseban zakon koji reguliše SLAPP postupke, ali se o toj temi sve češće govori u pravnim i medijskim krugovima.
Slični slučajevi zabeleženi su i u drugim evropskim zemljama. Na primer, novinarka Daphne Caruana Galizia sa Malte suočavala se sa desetinama tužbi pre svog ubistva 2017. godine, dok su u Italiji i Hrvatskoj zabeleženi brojni sporovi koje su političari i kompanije pokretali protiv medija zbog istraživačkih tekstova.
U regionu su SLAPP tužbe često povezane sa temama poput urbanizma, zaštite životne sredine, javnih nabavki ili korupcije, gde su sporovi između investitora, vlasti i aktivista česti.
Zbog toga međunarodne organizacije upozoravaju da takvi postupci mogu imati širi efekat na javnu debatu – ne samo na one koji su direktno tuženi, već i na druge koji bi mogli da odustanu od javnog iznošenja kritika iz straha od sudskih procesa.
Slučaj iz Niša tako je postao jedan od prvih javno označenih primera SLAPP postupka u Srbiji, što bi, prema oceni stručnjaka za medijsko pravo i slobodu izražavanja, moglo dodatno otvoriti pitanje potrebe za sistemskim rešenjima i pravnim mehanizmima zaštite javne debate.
#DABIrs
