Na 85 evidentiranih divljih deponija u Nišu tokom 2025. godine nalazilo se oko 8.230 tona otpada, gotovo 15 odsto više nego godinu ranije, a njihova ukupna površina je porasla za skoro 23 odsto. Niš već pet godina nema važeći Lokalni plan upravljanja otpadom – ovo pokazuje najnovije istraživanje Udruženja za životnu sredinu, prava i kulturu „Populus Alba“.
Udruženje već četvrtu godinu prati stanje divljih deponija na teritoriji grada, a podaci pokazuju da se problem ne rešava. Tokom 2025. godine procenjena količina otpada bila je najveća od početka njihovog praćenja 2022. godine.
„Stanje ne da pokazuje poboljšanje, nego zapravo pogoršanje. Samo za godinu dana, između 2024. i 2025. godine, ukupna količina otpada na divljim deponijama porasla je za gotovo 15 odsto, a ukupna procenjena površina smetlišta, dakle svih evidentiranih divljih deponija, porasla je za 23 odsto“, kaže Marija Zafirovski Jukić, autorka istraživanja.
Najviše divljih deponija evidentirano je na području opštine Crveni Krst – 38. Na Paliluli ih je 25, u Niškoj Banji 12, na Panteleju 7, a na Medijani 3.
Na teritoriji Crvenog Krsta i Palilule nalaze se gotovo tri četvrtine svih evidentiranih divljih deponija u Nišu, pokazuju podaci.
Kao jedan od novih i drastičnih primera u istraživanju se navodi “novoformirana” deponija uz Bulevar potpukovnika Gorana Ostojića. Bulevar je otvoren krajem maja 2024. godine, a već 2025. našao se u evidenciji divljih deponija. Procena je da deponija uz ovu saobraćajnicu zauzima 25.000 kvadratnih metara, a da se na njoj nalazi oko 500 tona otpada. Na dostupnom delu deponije uočljivi su građevinski šut i kabasti otpad. Međutim, otpad se prostire i dalje od puta, ka otvorenim i zaraslim površinama.
„Mi u udruženju kažemo da ne možete znati gde deponija počinje, a gde se završava – toliko je velika. Kada dublje krenete ka deponiji, ka slobodnim površinama gde nema objekata, onoliko koliko je građanima to dostupno bez adekvatne opreme, mi ne možemo sa sigurnošću da vidimo o kakvom otpadu je reč, kakav je sastav otpada“, navodi Zafirovski Jukić.
Istraživanje pokazuje i da je ogromna količina otpada koncentrisana na svega nekoliko mesta na teritoriji Grada. Na samo četiri deponije nalazi se oko 4.500 tona otpada – više od polovine ukupno procenjene količine svih 85 registrovanih divljih deponija. Tri su na području Palilule: „Gornje Međurovo 1“ i „Gornje Međurovo 2“, sa po 1.000 tona otpada, i „Krušce prema mostu za Lalinac“, sa 1.300 tona. Četvrta je „Donji Komren igralište“ na području Crvenog Krsta, sa procenjenih 1.200 tona otpada. Sve četiri lokacije pojavljuju se u evidencijama za 2022, 2023, 2024. i 2025. godinu. U istraživanju se za sve četiri tokom tog perioda navode iste procenjene količine otpada i iste površine. Uklanjanje otpada često ne znači da je deponija trajno uklonjena, kaže naša sagovornica i dodaje da se na svim evidentiranim lokacijama na Crvenom Krstu, Panteleju, Paliluli i Medijani ponavlja odlaganje otpada.
Tokom 2025. godine pokušano je i sa video-nadzorom, a kamere su postavljene na četiri lokacije: na Paliluli – kod Novog groblja, u naselju 9. maj, na kraju Ulice Marina Držića i uz Ulicu Ivana Milutinovića, u blizini reciklažnog centra „Papir servis“. Međutim, prema podacima udruženja, video-nadzor od postavljanja nije bio u funkciji zbog tehničkih problema. Oprema je privremeno povučena, pa nije moguće ni proceniti da li bi kamere uticale na ponovno stvaranje deponija.
Jedan od ključnih problema je u tome što Niš već pet godina nema važeći Lokalni plan upravljanja otpadom. Poslednji plan važio je do 2021. godine, a novi još nije donet — podsećaju iz Udruženja.
„Ono što je osnova, baza efikasnog sistema upravljanja otpadom, jeste Lokalni plan upravljanja otpadom i to je zakonska obaveza svake jedinice lokalne samouprave. Grad Niš već pet godina nema Lokalni plan upravljanja otpadom i bez toga jednostavno sam sistem ne može efikasno da funkcioniše“, kaže Zafirovski Jukić.
Osim divljih deponija, Niš ima problem i sa gradskom deponijom „Bubanj“, na kojoj je tokom 2025. godine odloženo 118.639,7 tona otpada, navodi se u izveštaju.
„Bubanj je gradska nesanitarna deponija koja ima taj problem da se mere zaštite životne sredine, koje su predviđene poslednjim projektom sanacije, rekultivacije i zatvaranja deponije Bubanj, delimično poštuju“, kaže Zafirovski Jukić.
Poslednji projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije Bubnja urađen je, dodaje, 2014. godine. Prema podacima iz istraživanja „Populus Albe“, deponija nema drenažni sistem za prikupljanje procednih otpadnih voda, niti sistem za njihovo prečišćavanje.
„Deponija Bubanj je okarakterisana ranije važećim Lokalnim planom kao ekološki rizik grada Niša i potrebno je odmah, bez odlaganja, raditi na izgradnji sanitarne deponije Keleš“, poručila je Zafirovski Jukić.
Regionalna sanitarna deponija „Keleš“ još nije izgrađena, iako je početak realizacije tog projekta najavljivan još za 2013. godinu.
„Populus Alba“ upozorava da povremeno čišćenje divljih deponija nije dovoljno. Među preporukama koje su dali su hitno donošenje novog Lokalnog plana upravljanja otpadom, rešavanje problema Bubnja, sprečavanje ponovnog stvaranja divljih deponija, efikasniji inspekcijski nadzor i veće korišćenje reciklažnih dvorišta. Predlažu i da se očišćene lokacije, tamo gde je to moguće, pretvore u eko-atrakcije i obrazovne staze, dok bi na drugim mestima trebalo postaviti fizičke prepreke, upozorenja i funkcionalan video-nadzor.
I dok eko-pravni tim prati stanje na terenu i ukazuje na sistemske probleme, drugi deo Udruženja pokušava da deluje preventivno – kroz rad sa decom. Martina Lovrić, glavni edukator i autorka programa „Eko robotika“, kaže da na radionicama sa osnovcima povezuju ekologiju i programiranje. Deca programiraju robote za ekološke misije, među kojima je i mapiranje nepristupačnih područja poput divljih deponija.
„Deca su vrlo optimistična. Ono što oni vide je potencijal, ono što se može napraviti. Oni vide da postoje problemi. I ti problemi se mogu rešiti i njih jako veseli što oni mogu učestvovati u tome“, kaže Lovrić.
Kompletno istraživanje „Divlje deponije na teritoriji grada Niša – stanje u 2025. godini“ dostupno je i građanima Niša. Iz Udruženja „Populus Alba“ poručuju da je važno da Nišlije budu upoznate sa podacima o stanju divljih deponija u svom gradu, ali i upozoravaju da se problem bez jasnog plana upravljanja otpadom ne može sistemski rešavati.
