Ispravne vode za piće i dalje nema u leskovačkom selu Donje Brijanje. Meštani kažu da se i u toku hladnih dana snalaze tako što odlaze do susednog sela, da zahvate malo vode i unesu je u domove. Drugog rešenja za sada nema.
Ni blokada regionalnog puta Brestovac–Bojnik koju su tokom juna traktorima i automobilima sproveli meštani leskovačkog sela Donje Brijanje nije pomogla da dobiju vodu. Po vodu za piće idu i do 13 kilometara dalje od svog sela. Ovo je višedecenijski problem, kažu. Dodaju da su njihovi zahtevi ignorisani od strane lokalnih, ali i državnih institucija.
„Imamo katastrofalnu situaciju sa vodom. Tri bunara, tri različite analize, i u sve tri je ustanovljeno prisustvo bakterija. Voda izaziva bolesti i oboljenja. Kamenca ima toliko da nam uništava kućne aparate i sudopere.“
Problem je, kažu meštani, nastao još davne 1984. godine. Tada je vodovodna mreža iz pravca Gornjeg Brestovca ka Doljevcu prošla na svega stotinak metara od njihovog sela. Postojala je ponuda da se i sela Donje Brijanje, Međa i Šarlince priključe na taj vod. Međutim, opština Leskovac je to odbila insistirajući da sačekaju priključak iz pravca akumulacije Barje. Tako vodu čekaju 41 godinu, tvrde meštani, i – ništa se nije promenilo.
Pisali su, pregovarali, slušali obećanja i ponovo su na istom. Leto 2025. kada su se pobunili blokadom puta je prošlo, prolazi i jesen, a izgleda da će i zimu dočekati bez pijaće vode. Prema svedočenju meštanke sela Donje Brijanje – oni i dalje nemaju vodu već je donose u balonima odakle se ko snađe. Ona čak iz Pukovca koji je udaljen gotovo 13 kilometara donosi vodu i u objavljenom kratkom videu navodi sve. Voda im je, osim za piće, potrebna i za druge svakodnevne aktivnosti, te su količine potrebne njenom višečlanom domaćinstvu velike.
Ovim se pokazuje nemar lokalne samouprave i države prema stanovicima, svedoče, jer iako se nikada glasnije do sada nije govorilo o borbi da ljudi ostanu na selu ili mu se vrate, oni nemaju ono osnovno za opstanak – pijaću vodu. Posebno su nezadovoljne majke, žene koje se trude da njihovi članovi porodice ne požele da odu iz doma i zauvek zaključuju vrata seoskog domaćinstva. U 21. veku o ženama na selu se u Srbiji sve više priča, ali izgleda premalo radi da im se zaista pomogne, zaključuju meštanke.
