Studenti u blokadi Pravnog fakulteta u Nišu oglasili su se opširnim saopštenjem u kojem najoštrije osuđuju usvajanje seta pravosudnih zakona, ocenjujući ih kao direktan i sistemski napad na nezavisnost pravosuđa u Srbiji. Oni ističu da ove promene nisu reforma, već planirani udar čiji je cilj stavljanje Tužilaštva za organizovani kriminal pod potpunu političku kontrolu.
Budući pravnici upozoravaju da je proces donošenja zakona sproveden uz grubo kršenje procedura, bez javne rasprave i uz ignorisanje mišljenja stručnih institucija poput Visokog saveta sudstva i Agencije za sprečavanje korupcije.
„Ovi zakoni ne predstavljaju nikakvu reformu. Oni predstavljaju planirani institucionalni udar, čiji je cilj da se pravosuđe stavi pod potpunu političku kontrolu i da se onemogući svako ozbiljno suzbijanje organizovanog kriminala i visoke korupcije“, navodi se u saopštenju studenata.
Posebnu odgovornost studenti pripisuju narodnom poslaniku Uglješi Mrdiću, kao predlagaču, ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, za koga navode da sistematski demontira ustavni poredak. Kao dokaz političke prirode zakona, studenti citiraju javno priznanje da su izmene vršene kako bi se nosioci vlasti zaštitili od hapšenja.
„Predlaganjem zakona kojima se rad Tužilaštva za organizovani kriminal faktički parališe, tako što se broj tužilaca smanjuje sa 25 na svega 9, vlast je jasno pokazala nameru da osakati instituciju koja predstavlja poslednju liniju odbrane od sistemske korupcije. To nije tehnička izmena, to je svesna sabotaža“, objašnjavaju studenti u blokadi.
Na meti kritika našao se i predsednik Ustavnog suda i profesor Vladan Petrov, čija se – institucionalna pasivnost – ocenjuje kao saučesništvo u rušenju prava.
„Kada predsednik Ustavnog suda, i to profesor ustavnog prava, ne stane jasno u odbranu Ustava, onda problem više nije samo u lošim zakonima, već u kapitulaciji institucija“, oštro poručuju budući pravnici.
Studenti su izrazili punu podršku Advokatskoj komori Niša, kao i hrabrim sudijama i tužiocima koji su se usprotivili ovim zakonima, zaključujući da pravo ne sme biti dekor vlasti , već njena nepremostiva granica.
