Polaganjem cveća i stihovima koji decenijama ne gube na snazi, u Nišu je danas obeležena 65. godišnjica smrti jednog od najvećih srpskih pesnika, Branka Miljkovića. Okupili su se poštovaoci lika i dela „princa pesnika“, čuvajući uspomenu na tragično prekinuti život koji je iz korena izmenio domaću književnu scenu.
Obeležavanju su prisustvovali predstavnici Narodnog muzeja u Nišu, ustanove koja više od pet decenija brižljivo čuva pesnikove lične predmete, rukopise i nameštaj u okviru Književno-memorijalne postavke. Pored kustosa, Branku u čast stihove su govorili i oni na kojima svet ostaje – članovi književnog kluba „Vatra i život“ iz OŠ „Branko Miljković“, kao i članovi Udruženja književnika koje ponosno nosi pesnikovo ime.
Jelena Bogdanović, viši kustos Narodnog muzeja u Nišu, istakla je da Miljkovićeva poezija ni nakon više od šest decenija ne gubi na aktuelnosti, ostajući svetionik neosimbolizma u srpskoj književnosti.
„Nema mene, al’ ima ljubavi moje – stih je koji je spevao Branko Miljković i ne sluteći da će ovaj svet ubrzo napustiti 12. februara 1961. godine. Ostavljajući nam svoju poeziju kao zalog da će kroz nju ostati večan, Branko je zaista to i postao. Njegova poezija predstavlja sam vrh poezije neosimbolizma, gde se prepliću filozofija i emocija u traganju za ljudskom suštinom. Danas, posle toliko godina, njegovi stihovi i dalje bude interesovanje kod čitalaca, a on ostaje jedan od najčitanijih pesnika srpske književne scene”, izjavila je Bogdanović.
Branko Miljković preminuo je u Zagrebu u 27. godini života, pod okolnostima koje i danas, decenijama kasnije, izazivaju brojne polemike i teorije. Ipak, ono što ostaje nesporno jeste njegova književna zaostavština koja Niš čini nezaobilaznom tačkom na mapi evropske kulture.
