Na teritoriji Srbije, u pećinama nadomak Niša, naučnici danas mogu da prate tragove ranih neandertalaca, što predstavlja jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića u ovom delu Evrope. Kako prenosi N1, arheolog Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu ističe da nalazi iz pećine Pešturina otvaraju potpuno nove uvide u život i raznovrsnost neandertalaca.
„U pećini Pešturina, našli smo neandertalce stare 111 hiljada godina. Na našoj teritoriji možemo da pratimo rane neandertalce, što je fenomenalno“, rekao je Mihailović.
Upravo u toj pećini pronađeni su ostaci koji potvrđuju da su populacije neandertalaca bile genetički raznovrsne u periodu između 110.000 i 150.000 godina. Posebno je značajno što su biološki tragovi očuvani dovoljno dobro da je bilo moguće izdvojiti DNK.
„To je izuzetno vredan nalaz, drago mi je da su se biološki dokazi u Pešturini toliko dobro očuvali da smo mogli da izolujemo DNK“, istakao je on.
Ova istraživanja deo su šire međunarodne studije objavljene u prestižnom naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences of the USA, u kojoj su učestvovali i srpski naučnici. Fokus rada bio je na periodu od pre 75.000 do 60.000 godina, kada su neandertalci preživljavali velike klimatske promene.
„Današnja arheološka istraživanja imaju karakter forenzičkih ispitivanja – potrebno je utvrditi hronologiju događaja i prikupiti materijalne i genetičke dokaze. Zahvaljujući nalazima iz Srbije, genetička istorija neandertalaca mogla je gotovo u potpunosti da se rekonstruiše“, objasnio je Mihailović.
Prema njegovim rečima, naglo zahlađenje pre oko 70.000 godina dovelo je do povlačenja neandertalaca u refugijalna područja, pre svega u jugozapadnoj Francuskoj, odakle su se kasnije ponovo širili po Evropi.
Još stariji tragovi pronađeni su u pećini Balanica u Sićevu, gde su otkriveni ostaci neandertalaca stari čak oko 300.000 godina. Istraživanja pećina u okolini Sićeva traju već dve decenije i kontinuirano donose nova saznanja.
Jedno od najzanimljivijih otkrića dolazi upravo iz Pešturine, gde je iz zubnog kamenca neandertalca izolovan najstariji do sada rekonstruisani mikrobiom na svetu.
„U Pešturini je iz zubnog kamenca izolovana DNK bakterija koje čine oralni mikrobiom, što predstavlja najstariji do sada rekonstruisani mikrobiom na svetu“, naveo je Mihailović.
Arheološki nalazi – od životinjskih kostiju do alata i drugih artefakata – omogućavaju rekonstrukciju svakodnevnog života, ali i kontakta između neandertalaca i modernih ljudi.
„Taj sled događaja možemo da ispratimo i vidimo kakav je bio susret neandertalaca i modernih ljudi, pošto se taj susret dogodio i na ovom prostoru“, rekao je on.
Ipak, i pored naučne vrednosti, stručnjaci upozoravaju da lokaliteti u okolini Niša nisu dovoljno predstavljeni javnosti.
„Javnost nije dovoljno obaveštena. Da jeste, verovatno bi više pažnje bilo posvećeno zaštiti i promociji ovih nalazišta“, zaključio je Mihailović.
Otkrića iz Pešturine i Balanice ne samo da osvetljavaju daleku prošlost, već i pozicioniraju jug Srbije kao jedno od ključnih mesta za proučavanje ljudske evolucije u Evropi.
DABI.RS / N1
