Uprkos jasnim zakonskim zabranama i visokim kaznama, paljenje petardi u Srbiji i dalje je česta pojava. Dok lekari upozoravaju na teške povrede dece, a udruženja na posledice po životinje i osetljive grupe, podaci iz Niša pokazuju da je za dva meseca pokrenuto svega dva prekršajna postupka.
Upotreba pirotehničkih sredstava na javnim mestima predstavlja prekršaj prema Zakonu o javnom redu i miru. Član 17 predviđa novčanu kaznu od 50.000 do 100.000 dinara ili rad u javnom interesu od 40 do 120 sati. Paljenje petardi smatra se narušavanjem javnog reda i mira i ugrožavanjem bezbednosti građana, zbog čega je policija dužna da reaguje po svakoj prijavi.
Međutim, primena zakona u praksi je sporadična. Udruženje HERA saopštilo je da je Prekršajni sud u Nišu u periodu od 1. decembra 2024. do 1. februara 2025. pokrenuo svega dva postupka zbog paljenja pirotehničkih proizvoda. Iz ovog udruženja podsećaju građane da je pozivom na broj 192 moguće prijaviti upotrebu petardi, jer je policija zakonski obavezna da postupi po prijavama.
„Molimo vas – prijavljujte upotrebu pirotehničkih sredstava. Baci šapu, ne petardu.“ – apelovali su iu Udruženja HERA.
Dok institucionalna reakcija izostaje, posledice se svakog prazničnog perioda vide u zdravstvenim ustanovama. Lekari iz UKC Niš upozoravaju da se broj i težina povreda dece povećava tokom praznika, a pojedini slučajevi završavaju trajnim oštećenjima šaka ili amputacijama. Posebno je apelovano na roditelje, bake i deke da ne kupuju deci pirotehnička sredstva, naglašavajući da trenutak zabave može ostaviti doživotne posledice.
„Svake godine apelujem da se ne bacaju petarde i svake godine imamo sve veće i teže povrede. Tokom prazničnog perioda u Nišu u proseku zbrinemo najmanje desetoro dece povređene petardama, a pojedini slučajevi završavaju trajnim oštećenjima šaka ili amputacijama”, kazao je dr Milan Bojanović, iz UKC-a Niš.
Pored dece, posebno su ugrožene životinje. Iznenadni i snažni zvuci petardi kod pasa i mačaka izazivaju paniku, dezorijentaciju i bekstvo, dok vlasnici često nemoćno pokušavaju da ih zaštite. U isto vreme, deca sa autizmom i druge osetljive grupe izloženi su stresu i traumi zbog naglih i glasnih zvukova.
Zakon postoji, kazne su jasno propisane, a upozorenja lekara i udruženja sve glasnija. Bez dosledne primene propisa i aktivne odgovornosti građana, posledice ostaju iste – povrede, trauma i strah.
