Od 1. januara stupaju na snagu nove izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje donose strože uslove za odlazak žena u starosnu penziju. Iz Kluba penzionera Niša upozoravaju da bi ovakve promene mogle stvoriti značajan pritisak na žene koje su već opterećene višestrukim ulogama u društvu.
Prema novim propisima, žene će u 2026. godini pravo na penziju ostvarivati sa navršene 64 godine života i najmanje 15 godina staža. I dok uslovi za muškarce ostaju nepromenjeni, 65 godina života i 15 godina staža, granica za žene nastaviće da se pomera – ističe Slavoljub Savić predsednik Kluba penzionera Niša.
„Problematična odluka predviđa da se granica za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene pomera za po dva meseca sve do 2032. godine, kada će biti izjednačena sa uslovima propisanim za muškarce, odnosno 65 godina života uz minimalnih 15 godina staža osiguranja“, ističe Savić.
On naglašava da se žene tokom radnog veka suočavaju sa specifičnim izazovima, uključujući brigu o porodici i domaćinstvu, što neretko otežava ostvarivanje punog radnog staža. Iz tog razloga, Klub penzionera Niša apeluje na nadležne da razmotre modele koji bi uvažili različite faktore radne sposobnosti.
„Umesto postepenog povećanja starosne granice, predlažemo da se razmotre alternativni modeli koji bi omogućili fleksibilniji pristup penzionisanju, uzimajući u obzir godine rada, zdravstveno stanje i druge relevantne faktore“, napominje Savić.
Kao jedan od ključnih stubova socijalne sigurnosti, penzijski sistem bi, prema mišljenju ovog udruženja, trebalo da bude prilagođen realnim potrebama građana.
„Apelujemo na sve relevantne aktere da preispitaju ovu odluku i razmotre mogućnost uvođenja pravednijih i humanijih rešenja koja će doprineti boljem kvalitetu života naših građana, posebno onih koji su tokom svog radnog veka doprineli razvoju naše zajednice“, zaključio je predsednik Kluba penzionera Niša.
Zakon o PIO predviđa sukcesivno podizanje starosne granice za žene od 2014. godine, sa ciljem potpunog izjednačavanja sa muškarcima početkom naredne decenije. Ovi procesi deo su šire reforme penzijskog sistema u Srbiji usmerene ka obezbeđivanju njegove dugoročne održivosti.
