Dobro jutro, grade… Probuditi se jutros u Nišu, to je kao da ste dobili na lutriji, a niste ni uplatili listić. Ako vam se ne ustaje, setite se da grad ne može da počne bez vas. Neko mora da zakuka na mraz, neko da pohvali burek, a neko da napravi prvu gužvu na raskrsnici.
Danas je Bogojavljenje. Redovi ispred crkava biće dugi, a vera jaka onoliko koliko je voda hladna. Dok jedni budu čekali u redu za svetu vodicu, oni najhrabrijii, ili oni koji najviše prkose mrazu, skočiće u Čairski bazen i Nišavu. Ako vidite nekoga da trči u šortsu na nuli, ne brinite, taj ne kasni na autobus, taj juri Časni krst.
Od jutros su ulice opet tesne. Đaci su se vratili u klupe, a autobusi u svoj stari, brži ritam. Ako ste se tokom raspusta navikli na tišinu i prazna sedišta, žao nam je – grad se ponovo napunio onima na kojima svet ostaje, i onima koji bi da taj svet malo požure.
Juče je Niš pokazao da mu je obraz čistiji od vazduha. Šetalo se za profesorku Jelenu, jer smo se podsetili da se kičma ne savija pred funkcijom, nego pred istinom. Lepo je znati da u ovom gradu još uvek ima više onih koji drže reč, nego onih koji drže fotelju.
I dok neki misle da pozorišta ponedeljkom spavaju, naše Narodno se ne da. Večeras, dok se mraz bude hvatao za stakla, na sceni će biti živo. Jer, šta je pozorište nego ogledalo u kojem se ogledamo, čak i kad nam se ne dopada ono što vidimo. A posle pozorišta, pravac u „Čair“ na italijanski „belkanto“. To je ono kad se glas pusti iz duše, a ne iz pojačala. Ako ne razumete reči, razumite lepotu – ona bar ne traži prevodioca.
Budite danas bolji nego što ste planirali. Niš je dovoljno star da pamti sve, ali dovoljno mlad da mu svaki vaš osmeh popravi dan.
Vi ste vašem gradu jutros najvažniji gosti. Ugostite se kako dolikuje. Za početak, prijatan vam burek!
Vaš Dabi 🦫
