Dobro jutro grade…
Nebo je malo za sve, a tvoje ulice ovog hladnog jutra pamte noćašnji poljubac dvoje mladih u parku, ili onaj zagrljaj majke i ćerke koja je doputovala rano jutros iz inostranstva posle više od godinu dana. Vetar koji duva nije uspeo da rastera onu dobru energiju koja i dalje živi u ovom gradu… ali se često krije, pa je nekako ne viđamo svaki dan. Juče za ovdašnje medije nije iznedrilo lepu vest. Ona se sakrila među svim onim suđenjima, ubistvima, političkim promocijama, kuknjavama i lažnim moralisanjima… zaglavila je u neku rupu na niškom asfaltu. Želimo bolje društvo, ali se ne odričemo loših tekovina današnjice jer nam je neko rekao da to danas tako treba i mora biti. Na daskama Narodnog u Nišu danas je jedna predstava – o jednom vremenu i jednoj ljubavi… o vremenima kada je rokenrol bio deo niškog društvenog fazona. A onda su došla neka druga vremena, neka druga muzika i neki isti, a ipak drugačiji ljudi, i sve je otišlo u Honduras. Pogledajte obavezno ovu predstavu, a onda razmislite – možemo li danas bolje? Ja sam siguran da možemo jer ulice ovog grada to zaslužuju. Potrebno je malo, ali nam to malo često nedostaje.
Dobar vam početak današnjeg dana, uz veru da ćemo danas čuti više lepih vesti.
Vaš Dabi 🦫
