Ko je general Milosav Simović – karijera, uspon i okolnosti prevremenog penzionisanja

General-potpukovnik Milosav Simović važio je za jednog od najistaknutijih oficira Kopnene vojske Srbije, sa gotovo četiri decenije službe iza sebe, ali je njegova karijera završena prevremenim penzionisanjem u leto 2025. godine, što je u delu javnosti izazvalo brojna pitanja i tumačenja.

Milosav Simović rođen je 1966. godine u Raški. Vojnu karijeru započeo je osamdesetih godina, a tokom 37 godina službe prošao je gotovo sve komandne i štabne dužnosti u Kopnenoj vojsci – od komandira voda i čete, preko komandanta bataljona i brigade, do najviših funkcija u sistemu komandovanja.

Obavljao je dužnost komandanta 78. motorizovane brigade, kao i komandanta Četvrte brigade kopnene vojske. Bio je i načelnik štaba 78. brigade, načelnik odseka za operativno-nastavne poslove, zamenik komandanta motorizovanog bataljona i komandant motorizovanog bataljona. Na kraju karijere postavljen je za komandanta Kopnene vojske Srbije, što je jedna od ključnih operativnih funkcija u strukturi Vojske Srbije.

Tokom službe više puta je odlikovan vojnim ordenima i priznanjima. Godine 2013. proglašen je počasnim građaninom Leposavića, a 2016. godine Srpska pravoslavna crkva dodelila mu je orden Svetog cara Konstantina, uz obrazloženje da je doprinosio saradnji vojske i crkve.

U javnosti je često predstavljan kao operativac sa iskustvom na terenu, posebno u južnom delu Srbije i u Kopnenoj zoni bezbednosti. Pojedini mediji su ga opisivali kao profesionalca koji je napredovao kroz sistem zahvaljujući dugogodišnjem radu i komandnom iskustvu.

Prevremeno penzionisanje usledilo je 12. juna 2025. godine, kada je predsednik Republike potpisao ukaz o prestanku njegove profesionalne vojne službe po sili zakona, sa pravom na penziju. Formalno, u penziju je otišao u novembru iste godine. U tom trenutku imao je 58 godina.

Razlozi za prevremeno penzionisanje nisu detaljno obrazloženi u javnim saopštenjima. Pojedini analitičari tumačili su tu odluku kao političku, navodeći da je Simović važio za oficira koji je imao određeni stepen profesionalne samostalnosti. U delu javnosti i na društvenim mrežama, posebno nakon prošlogodišnjih studentskih protesta, pojavile su se spekulacije da bi eventualno odbijanje da Vojska Srbije bude angažovana u slučaju građanskih nemira moglo biti jedan od razloga za njegovo prevremeno penzionisanje. Takve tvrdnje, međutim, nikada nisu zvanično potvrđene, niti su nadležne institucije saopštile da je odluka o prestanku njegove profesionalne službe bila povezana sa konkretnim bezbednosnim ili političkim okolnostima. U javnom prostoru Simović je često opisivan kao oficir koji je insistirao na profesionalnim standardima i poštovanju hijerarhije, dok su pojedini mediji navodili da je održavao korektan odnos i prema redakcijama koje su najviši predstavnici vlasti označavali kao „opozicione“. Ipak, bez zvaničnih dokumenata ili izjava nadležnih, takve ocene ostaju u domenu tumačenja i nezvaničnih navoda. Međutim, zvanične institucije nisu javno saopštile da je odluka bila povezana sa konkretnim disciplinskim ili krivičnim postupkom.

Tek kasnije je postalo poznato da je protiv njega vođen postupak zbog povrede Zakona o tajnosti podataka, koji je okončan sporazumom o priznanju krivice i pravosnažnom presudom Višeg suda u Nišu. Prema presudi, on je podatke označene kao „strogo poverljivo“ i „državna tajna“ učinio dostupnim nepozvanim licima, što je dovelo do kazne zatvora od šest meseci, koju izdržava u kućnim uslovima, kao i zabrane rada na poslovima sa tajnim podacima u trajanju od dve godine.

Karijera Milosava Simovića tako ostaje obeležena snažnim profesionalnim usponom i dugogodišnjim komandnim iskustvom, ali i sudskim epilogom koji je usledio neposredno nakon završetka njegove aktivne službe.