Predstavom „Cabaret Piccolo Grande – UTOPIA“ Novosadskog pozorišta, u režiji Andraša Urbana, završen je takmičarski deo ovogodišnjeg Nišville Jazz Teatra. Upravo ovo ostvarenje žiri je proglasio najboljom predstavom u celini, dok su nagrade za najbolje korišćenu muziku pripale predstavama „O teškoći govorenja istine“ italijanske grupe ErosAntEros i „Fun Facts“ grupe Vrooom iz Srbije. Iza publike su tri večeri i šest predstava koje su, svaka na svoj način, govorile o svetu u kojem živimo – migracijama, istini, manipulaciji, ljudskim pravima, ratovima i ličnim izborima.
Međunarodni Nišville Jazz Teatar ove godine održan je pod motom „Pozorište nemirnog sveta“, a već sam izbor predstava pokazao je da taj naziv nije bio samo festivalski slogan.
Takmičarski program činilo je šest predstava iz Srbije, Italije, Severne Makedonije i Grčke, a zajednički imenitelj bile su društveno angažovane teme, savremeni pozorišni izraz i muzika koja je u mnogim ostvarenjima imala mnogo veću ulogu od obične scenske pratnje.
Od migracija i potrage za domom do pitanja istine
Festival je 8. avgusta otvorila predstava „Putevi između horizonata“, nastala u saradnji Hleb teatra iz Srbije i Horto festivala iz Grčke.
Predstava se bavila migracijama, promenama identiteta koje one donose i potragom za domom koja se istovremeno pretvara u potragu za samim sobom.
Iste večeri publika je na Beogradskoj kapiji mogla da vidi „O teškoći govorenja istine“ italijanske grupe ErosAntEros, zasnovanu na književno-političkom eseju Bertolta Brehta „Pisanje istine: pet teškoća“.
Brehtove misli o istini, hrabrosti i političkoj odgovornosti u predstavi su povezane sa savremenim oblicima cenzure, manipulacije i otpora.
Upravo je muzika u ovoj predstavi privukla posebnu pažnju žirija.
„Muzika kompozitora Davidea Sacca u predstavi ‘O teškoći govorenja istine’ intenzivna je, košmarna i sugestivna u pokretanju i praćenju nastupa protagonistkinje, kao i projekcija izražajnih fotografija Michele Lapinija koje dokumentuju društvenu bedu, u celini jasno kontekstualizujući današnja značenja Brehtovih misli u vremenu globalno uzdrmanom buđenjem fašizma i nemilosrdnim progonima istine.“
Žiri Nišville Jazz Teatra 2026.
„Dark Blue Shadows“ i „Fun Facts“
Drugog festivalskog dana na programu je bila predstava „Dark Blue Shadows“ Zlatnog eleca iz Severne Makedonije, prema tekstu Brajana Rejnoldsa.
Ona je otvorila pitanja uticaja savremenih medija i lažnih vrednosti, straha kao sredstva manipulacije, uloge velikih korporacija i položaja pojedinca koji istovremeno postaje žrtva i proizvod takvog društva.
Veče je nastavljeno predstavom „Fun Facts“ grupe Vrooom iz Srbije – elektronsko-rok muzičkim performansom u kojem su se spojili muzika, pokret, gluma i video.
Predstava se bavila otuđenjem, potrošačkim društvom, digitalnom stvarnošću i emocionalnom rascepkanošću savremenog čoveka, ali je upravo njena muzička komponenta donela još jedno priznanje žirija.
„Posebnu snagu izvođenju predstave ‘Fun Facts’ donosi hipnotička, omamljujuća živa muzika tročlanog benda Vrooom, čije se elektro-alternativne rok kompozicije efektno nadovezuju na postavljeno pitanje biranja života između bolne istine i samozavaravanja zbog udobnosti ili zbog straha od istine.“
Žiri Nišville Jazz Teatra 2026.
Zbog toga je nagrada za najbolje korišćenu muziku ravnopravno dodeljena predstavama „O teškoći govorenja istine“ i „Fun Facts“.
„Mračna vremena“ pred niškom publikom
Treće večeri publika je videla „Interiors – DARK TIMES“, koprodukciju benda Star Wound i Contra Dance Theatre iz Grčke i Srbije.
Predstava, zasnovana na poeziji Bertolta Brehta i savremenih američkih pesnika, govori o svetu koji se ponovo suočava sa ratovima i borbom za kapital, ali i o unutrašnjim nemirima pojedinca i njegovim nevidljivim ličnim bitkama.
A onda je na Beogradskoj kapiji izvedena predstava koja je, prema odluci žirija, obeležila ovogodišnji takmičarski program.
Urbanova „Utopija“ najbolja predstava festivala
„Cabaret Piccolo Grande – UTOPIA“ Novosadskog pozorišta, u režiji Andraša Urbana, proglašena je najboljom predstavom u celini.
Reč je o predstavi podnaslovljenoj kao „scensko-muzički podsetnik za bolji život“, nastaloj na osnovu teksta Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, uz dramaturgiju Vedrane Božinović i muziku Irene Popović Dragović.
Za žiri je „Utopija“ prepoznatljivo Urbanovo energično, žestoko i duboko ironično, ali istovremeno veoma potresno scensko delo, smešteno negde između predavanja, performansa i rok koncerta.
Predstava se vraća Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima iz 1948. godine, ali je posmatra iz perspektive sveta gotovo osam decenija kasnije.
„Predstava lucidno, ironično i angažovano istražuje današnje značenje Deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine, koja je tragično postala prostor utopije, nemogućeg i nedostižnog.“
Žiri Nišville Jazz Teatra 2026.
Upravo je pitanje da li su ideali ljudskih prava, solidarnosti i boljeg života danas još ostvarivi bilo u središtu predstave koja je odnela glavnu nagradu.
Šest predstava – šest pogleda na „nemirni svet“
Žiri ovogodišnjeg takmičarskog programa činile su Snežana Đorđević, profesorka strukturalne biologije na Univerzitetu u Londonu, Milena Despotović, profesorka muzike, i pozorišne kritičarke Nataša Gvozdenović i Ana Tasić.
Takav sastav žirija nije bio slučajan. Kako je navedeno u obrazloženju, uključivanje umetnica i naučnica uz pozorišne kritičarke donelo je različite i šire perspektive u razmatranju vrednosti predstava i doprinelo razumevanju umetnosti iz različitih uglova.
Žiri je posebno istakao visok kvalitet i izazovnost celokupnog programa Nišville Jazz Teatra 2026, ali i okolnosti u kojima danas nastaje pozorište.
Posebno je ukazano na otežane uslove za umetničku produkciju, naročito za nezavisnu scenu, zbog suženih budžetskih mogućnosti i odsustva podrške nadležnih institucija.
Ovogodišnjih šest takmičarskih predstava zato se mogu posmatrati i kao šest različitih odgovora na isti „nemirni svet“ iz festivalskog mota – svet migracija, ratova, manipulacije, potrage za istinom i preispitivanja prava za koja se nekada verovalo da predstavljaju dostignute civilizacijske vrednosti.
Takmičarski program je završen, ali je Nišville Jazz Teatar ove godine ostavio publici upravo ono što angažovano pozorište verovatno i treba da ostavi – više pitanja nego gotovih odgovora.
