Međunarodne novinarske organizacije izrazile su ozbiljnu zabrinutost zbog, kako navode, spirale nasilja nad novinarima u Srbiji, koja se intenzivirala tokom proteklih nedelja. U zajedničkom saopštenju koje prenosi Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), upozoravaju na sve učestalije pretnje novinarima i članovima njihovih porodica i pozivaju nadležne da prekinu, kako navode, klimu nekažnjivosti.
Organizacije navode da su od njihove međunarodne misije u Beogradu u martu sve učestalije pretnje smrću na internetu, kao i pretnje seksualnim nasiljem usmerene protiv medijskih profesionalaca i njihovih porodica.
Od srpskih vlasti ponovo traže da procesuiraju odgovorne za napade na novinare, uzdrže se od, kako ocenjuju, opasne retorike i javno osude svaki pokušaj ućutkivanja izveštavanja od javnog interesa.
„Iako su srpske vlasti od misije aktivnije reagovale na kršenja slobode medija dokumentovana na Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinara, ti odgovori nisu na odgovarajući način odražavali razmere problema, nisu doveli do konkretnih rezultata ili relevantne vlasti na njih nisu adekvatno odgovorile“, navodi se u zajedničkom saopštenju.
Od početka godine zabeležena 31 pretnja smrću
Prema podacima platforme Mapping Media Freedom koje organizacije navode u saopštenju, od početka 2026. godine zabeležena je 31 pretnja smrću na internetu, usmerena protiv 44 medijska profesionalca u Srbiji.
Kao neke od ljudi koji se gotovo svakodnevno suočavaju sa uznemiravanjem navode predsednika ANEM-a Verana Matića, Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina, novinara Dinka Gruhonjića i Predraga Simonovića, kolumnistu nedeljnika „Radar“.
U saopštenju se navodi da je Matić, nakon što je u jednoj televizijskoj emisiji predstavljen kao „državni neprijatelj“ i nakon nedavnog napada na ulici, ovog meseca dobio nove pretnje smrću putem interneta.
Najmanje šest zabeleženih pretnji smrću, prema saopštenju, odnosi se na Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina. Pretnje seksualnim nasiljem upućivane su i članovima njihovih porodica.
Među ukupno 19 članova porodica novinara koji su bili meta pretnji, organizacije izdvajaju i slučaj novoimenovanog direktora vesti N1 Branislava Šovljanskog, kome je upućena brutalna pretnja usmerena i prema njegovoj deci i porodici.
Navode i da su pretnje seksualnim nasiljem upućene malom detetu Predraga Simonovića, bivšeg policijskog inspektora i kolumniste „Radara“, koji je i sam, kako se ističe, redovno izložen pretnjama.
„Lokalni novinari suočavaju se sa još većim rizicima“
Međunarodne organizacije smatraju da državne institucije i politički akteri koji su, prema njihovoj oceni, podsticali i širili mržnju prema medijskim profesionalcima snose odgovornost za atmosferu u kojoj se pretnje događaju.
„Uprkos ponovljenim obećanjima datim evropskim institucijama i civilnom društvu, vlasti i dalje ne uspevaju da procesuiraju počinioce napada, čak i u slučajevima kada su počinioci identifikovani“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su pojedini novinari zbog bezbednosti bili prinuđeni da napuste Srbiju. Među njima organizacije navode Marka Vidojkovića i, kao najnoviji slučaj, slobodnog novinara Aleksandra Radića.
„Ovo nasilje nije ograničeno samo na poznate novinare; lokalni novinari, koji su vidljiviji i ranjiviji u svojim zajednicama, suočavaju se sa još većim rizicima“, upozoravaju organizacije.
U saopštenju se pominju i nedavno prebijanje profesora Stevana Filipovića u Beogradu, kao i uništavanje automobila sina novinara i programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića.
Organizacije upozoravaju na nekažnjivost
Potpisnici saopštenja navode da su tokom 2025. godine pravosudni organi obezbedili samo tri osuđujuće presude protiv odgovornih za krivične napade na novinare.
Podsećaju i na slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, kao i nerešena ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, ocenjujući da ona ukazuju na sistemski problem krivičnopravnog sistema i širu eroziju vladavine prava.
„Nezavisni novinari više nisu bezbedni u Srbiji. Sve dok napadi ostaju nekažnjeni, medijski profesionalci su više nego ikada izloženi riziku da budu napadnuti ili čak ubijeni“, navodi se u saopštenju.
Organizacije posebno ukazuju na podatak da nijedan slučaj evidentiran na Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinara još nije rešen u 2026. godini.
Kritike zbog odgovora tužilaštva
U saopštenju se posebna pažnja posvećuje odgovoru Republičkog javnog tužilaštva Srbije od 17. avgusta, koji se odnosi na omalovažavajuće i preteće izjave upućene novinarima tokom skupštinske rasprave.
Organizacije smatraju da je zabrinjavajuće što se odgovor tužilaštva, umesto na prirodu izrečenih pretnji, usredsredio na činjenicu da se „omalovažavanje“ prema Krivičnom zakoniku ne goni po službenoj dužnosti.
Posebno izdvajaju izjavu ministra kulture da „Gruhonjiću treba da se desi nešto loše“, koja se odnosila na novinara Dinka Gruhonjića, i smatraju da takva retorika mora biti javno osuđena.
„Medijski profesionalci više ne smeju biti izloženi javnom progonu niti smatrani legitimnim metama takvog progona“, zaključuju međunarodne novinarske organizacije.
Potpisnici ponovo pozivaju vlasti u Srbiji da slučajevima napada i pretnji novinarima pristupe sa ozbiljnošću, sankcionišu kršenja slobode medija i obezbede zaštitu novinarima koji su izloženi pretnjama.
Zajedničko saopštenje potpisali su Evropska federacija novinara (EFJ), Free Press Unlimited (FPU), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Međunarodna federacija novinara (IFJ), Index on Censorship i Reporteri bez granica (RSF).
