Upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Nišu i nekadašnji komandant Žandarmerije Bratislav Dikić priznao je da su zaposleni u zatvorskim ustanovama, po instrukcijama rukovodstva Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, prikupljali podatke o takozvanim kapilarnim glasovima i izlaznosti građana tokom parlamentarnih izbora. U dopisu zaposlenima, datiranom 6. novembra, Dikić je takvo postupanje nazvao profesionalnim propustom i prihvatio deo odgovornosti.
Dokument na tri strane, sa pečatom Kazneno-popravnog zavoda u Nišu i potpisom upravnika, objavio je advokat Ivan Ninić na društvenoj mreži X.
Dikić u dopisu navodi da je, po nalogu i instrukcijama organizacionog „Štaba“ Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u Centru za obuku i osposobljavanje formiran operativni štab koji je prikupljao izveštaje iz više zatvorskih ustanova.
Reč je o Okružnom zatvoru u Vranju, Kazneno-popravnom zavodu u Leskovcu, okružnim zatvorima u Prokuplju i Zaječaru i Kazneno-popravnom zavodu u Nišu. Prikupljeni podaci prosleđivani su centralnom „Štabu“.
„Pored navedenog, dobijali smo i zahteve da pratimo aktivnosti u vezi sa takozvanim kapilarnim glasovima, prikupljamo informacije o izlaznosti građana na izbore i o tome dostavljamo izveštaje“, navodi Dikić.
On priznaje da takvi poslovi nisu bili u nadležnosti zatvorskih ustanova.
„Prihvatanjem i realizacijom takvih aktivnosti napravili smo profesionalni propust, jer nismo napravili jasnu granicu između službenih obaveza i aktivnosti koje ne pripadaju delokrugu naših poslova.“
Dikić ističe da je zadatak zaposlenih bio da obezbede zakonito i bezbedno glasanje lica lišenih slobode, a ne da prate političke aktivnosti ili prikupljaju podatke o kapilarnim glasovima i izlaznosti građana.
Posebno je značajan deo dopisa u kojem navodi da činjenica da su zahtevi dolazili od rukovodstva ili bili predstavljani kao aktivnosti od interesa za državu ne oslobađa zaposlene obaveze da procene njihovu zakonitost.
„Kao upravnik, prihvatam svoj deo odgovornosti što nisam u dovoljnoj meri prepoznao i zaustavio takvo mešanje službenih aktivnosti sa aktivnostima koje nisu bile u neposrednoj vezi sa našim nadležnostima.“
U nastavku poručuje:
„Pogrešili smo. I takva greška ne sme više nikada da nam se ponovi.“
Dikić navodi i da je verovao da zaposleni postupaju u interesu države Srbije, štiteći njene institucije i izvršavajući zahteve rukovodstva, ali da sada smatra da je trebalo pokazati više profesionalne samostalnosti i kritičkog odnosa prema nalozima koji nisu povezani sa službenim obavezama.
„Državni interes se ne štiti slepim izvršavanjem svakog naloga, već doslednim poštovanjem Ustava, zakona i profesionalnih standarda“, navodi se u dopisu.
Upravnik niškog zatvora podsetio je zaposlene da službene prostorije, telefoni, računari, vozila i dokumentacija ne smeju da se koriste za političke ili stranačke aktivnosti, kao i da su dužni da čuvaju poverljive informacije i lične podatke.
U dopisu se osvrće i na glasanje lica lišenih slobode, koje je organizovano na biračkom mestu broj 26. Prema njegovim saznanjima, kako navodi, tokom tog glasanja nije bilo uticaja na samostalnost i slobodu odlučivanja birača.
Bratislav Dikić je od 2004. do 2009. godine komandovao niškim odredom Žandarmerije, a od 2009. do 2013. bio je komandant Žandarmerije Srbije. Na čelo te jedinice postavljen je u vreme vlasti koalicije predvođene Demokratskom strankom, dok je smenjen nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast.
Njegova dugogodišnja karijera u policiji, tokom koje su se smenjivale različite političke vlasti, daje dodatni značaj sadašnjem priznanju da su zaposleni u državnoj ustanovi prihvatali zadatke koji nisu bili u njihovoj nadležnosti.
Na kraju dopisa Dikić se izvinio zaposlenima ukoliko je svojim postupanjem, prihvatanjem instrukcija „Štaba“ i poverenjem u rukovodstvo doprineo tome da se njihove službene aktivnosti dovedu u vezu sa političkim aktivnostima.
„Želim da budemo državni službenici kojima građani veruju i koje poštuju zbog njihovog rada, stručnosti, poštenja i odgovornosti, a ne zbog političkog opredeljenja ili bilo čije podrške“, poručio je.
Dopis otvara pitanje ko je konkretno u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija izdavao naloge za praćenje kapilarnih glasova, kome su prikupljeni podaci dostavljani i u koje svrhe su korišćeni. Ostaje i pitanje zašto rukovodioci zatvorskih ustanova nisu odbili zadatke za koje sada sami navode da nisu bili u njihovoj nadležnosti.
