Ekstremno visoke temperature mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno dece, starijih osoba, trudnica i hroničnih bolesnika. Nadležni upozoravaju da se rizik od zdravstvenih komplikacija može značajno smanjiti pridržavanjem preporuka o boravku na otvorenom, unosu tečnosti, ishrani i prepoznavanju simptoma toplotnih tegoba.
Tokom najtoplijeg dela dana preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom. Ukoliko izlazak nije moguće odložiti, savetuje se nošenje lagane odeće svetlih boja, šešira ili kačketa, naočara za sunce, kao i korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom 30 ili višim.
Fizičke aktivnosti i naporne poslove najbolje je obavljati u najhladnijem delu dana, između četiri i sedam časova ujutru.
Posebna pažnja preporučuje se roditeljima male dece, trudnicama, starijim osobama i hroničnim bolesnicima, koji bi trebalo da izbegavaju duži boravak na visokim temperaturama.
Rashladite prostor u kome boravite
Preporuka je da se prostorije provetravaju tokom noći i ranih jutarnjih sati, dok tokom dana treba držati spuštene roletne i zatvorene prozore kako bi se sprečilo dodatno zagrevanje.
Klima-uređaj preporučuje se podesiti na oko 27 stepeni Celzijusa uz korišćenje ventilatora, a nepotrebne električne uređaje isključiti kako bi se smanjilo zagrevanje prostora.
Dovoljno tečnosti i laganija ishrana
Za odrasle se preporučuje unos između dva i tri litra tečnosti dnevno, uz izbegavanje alkohola, gaziranih i zaslađenih napitaka, kao i prekomernog unosa kafe.
Ishrana bi trebalo da bude laganija, sa više voća i povrća, uz manje i češće obroke. Savetuje se izbegavanje teške, masne i pržene hrane, dok su supe i čorbe preporučljive zbog nadoknade tečnosti i elektrolita.
Kod starijih osoba i hroničnih bolesnika savetuje se redovno uzimanje vode, čak i pre pojave osećaja žeđi, uz konsultaciju sa lekarom ukoliko postoje ograničenja zbog terapije.
Oprez i tokom putovanja
Građanima koji putuju savetuje se da pre polaska budu odmorni, da automobil dobro provetre pre ulaska i da klima-uređaj ne podešavaju na previše nisku temperaturu.
Tokom dužih putovanja preporučuju se pauze na svaka dva sata radi odmora, rashlađivanja i unosa tečnosti.
Posebno se upozorava da se deca, starije osobe i kućni ljubimci nikada ne ostavljaju sami u parkiranom vozilu, čak ni na kratko.
Prepoznajte simptome na vreme
Visoke temperature mogu izazvati toplotni osip, oticanje ekstremiteta, grčeve, iscrpljenost, pa čak i toplotni udar, koji predstavlja hitno stanje opasno po život.
Na toplotni udar mogu ukazivati izrazito visoka telesna temperatura, vrela i suva koža, konfuzija, dezorijentacija, grčevi ili gubitak svesti.
U slučaju sumnje na toplotni udar potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć, osobu premestiti u hlad, skinuti višak odeće i započeti rashlađivanje hladnom vodom ili oblogama do dolaska lekarske ekipe.
Nadležni ističu da svaku ozbiljniju promenu zdravstvenog stanja tokom perioda ekstremnih vrućina treba shvatiti ozbiljno i bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć.
