Ponovljeni javni uvid u nacrt Prostornog plana Niša koji treba da važi do 2040. godine u Oficirskom domu obeležile su optužbe za nezakonitu proceduru, tehničku nedostupnost dokumentacije i stratešku neozbiljnost u planiranju energetskih objekata. Iako Komisija za planove tvrdi da su lokacije za mini-hidroelektrane izbrisane, stručnjaci upozoravaju da dokument suštinski ne štiti vodne resurse, već omogućava gradnju MHE kroz planove nižeg reda. Ipak, kao jedna od većih zamerki navedena je lokacija nove gasne elektrane za koju su podnosioci primedbe kazali da se birala bez ijedne stručne studije.
Najžučnija rasprava tokom javne sednice vodila se zbog nedostupnosti dokumentacije i onemogućavanja građanima da ostvare uvid u planove pre sednice. Narodna poslanica Jelena Milošević ukazala je za portal DABI da je link ka urbanističkim dokumentima na sajtu Grada bio neupotrebljiv danima, do jutros.
„Sajt grada, deo gde su urbanistički dokumenti, nije radio minimum od ponedeljka, a možda i ranije. Nije bilo moguće pristupiti dokumentaciji, a sajt je proradio tek danas. Ponovo nije bila ponuđena opcija za online primedbe, što je u 21. veku neverovatno. Procedura ponovo nije dobra jer plan nije prošao stručnu komisiju, što bi po zakonu moralo da se desi pre nego što dokument ponovo ode Upravi za planiranje“, naglasila je Milošević.
Na optužbe o neispravnosti sajta, gradska urbanistkinja Lidija Stefanović Nikolić odgovorila je prebacivanjem nadležnosti na Upravu za planiranje i izgradnju, čiji se načelnik Marko Ćirić ponovo nije pojavio pred građanima iako su slične zamerke date i na prošloj sednici. Priustna je, međutim, bila zaposlena koja je kazala da Uprava nije nadležna za održavanje sistema.
Narodna poslanica Jelena Milošević upozorila je na sednici da je ucrtavanje gasne elektrane na potezu Krušce – Lalinac urađeno bez uvida u studije izvodljivosti ili uslove Ministarstva rudarstva i energetike. Ona je ukazala na tehničku neizvodljivost projekta zbog niskog vodostaja Južne Morave, ističući da reka tokom leta nema kapacitet za hlađenje postrojenja jer, kako kaže, u koritu ostaju uglavnom otpadne vode. Milošević je podsetila da je prethodna lokacija u Mezgraji, koja se nalazi na ušću dve reke, napuštena bez ikakvog obrazloženja od strane obrađivača plana.
„Ne postoje studije, ne postoje uslovi Ministarstva rudarstva i energetike da se ta lokacija ucrta. Jednostavno je neko došao i rekao – ucrtajte elektranu, treba nam za predizborni marketing. Neverovatna je neozbiljnost da Zavod za urbanizam kaže da je ovo najpovoljnija lokacija, ali da će je premestiti ako nađu bolju. Pa nisu to pečurke pa da ih sejemo po gradu kako se kome prohte“, izjavila je Milošević.
Gradska urbanistkinja Lidija Stefanović Nikolić kazala je da će, ukoliko Komisija za planove ustanovi da nema suštinskih primedbi u ponovljenom javnom uvidu na nacrt Prostornog plana, nacrt biti poslat na verifikaciju republičkoj Komisiji za planove i nadležnom ministarstvu.
„Uklonjene su zone istražnih polja koja su se u jednom delu preklapale sa zonama sanitarne zaštite vodoizvorišta. Što se tiče mini hidroelektrana komisija je zaključila da Prostorni plan u ovoj fazi nema dovoljno podataka za preciziranje njihovih lokacija, tako da su lokacije, prvobitno ucrtane, izbrisane iz korigovanog nacrta“, rekla je Stefanović Nikolić.
Ona je kazala da nacrt Prostornog plana ostavlja mogućnost da, ukoliko se na osnovu određenih studija i analiza pokaže da je neka od lokacija adekvatna za izgradnju MHE, sprovede poseban postupak izrade Plana detaljne regulacije samo za MHE. Ipak, kasnije je precizirano da bi to zahtevalo proceduru sličnu ovoj, uz građane.
Struka: Plan koji „otvara vrata“ devastaciji
Ovaj dokument treba da bude osnova koja trasira napredak našeg grada, ali i da štiti ono što već postoji a ugroženo je – poručila je Ana Savić, profesorka PMF-a u Nišu, tvrdeći da dokument nudi samo prividnu zaštitu.
„Ovaj prostorni plan ne može se predstavljati kao zaštitni dokument, jer on to suštinski nije. Iako se istražna kopanja i rudarenje ne planiraju eksplicitno, oni nisu zabranjeni i ostavljen je prostor da se realizuju kroz druge procedure i planove nižeg reda. Isto važi i za MHE – uklonjene su kao konkretne lokacije, ali su i dalje dozvoljene uz određene uslove. Zbog toga su izjave u javnosti da je gradnja takvih objekata zabranjena obmanjujuće, jer stvaraju pogrešan utisak o stepenu zaštite prostora”, kazala je Savić.
Investitorski urbanizam jači od „gradskih šuma“
Odbornica Tamara Milenković Kerković kazala je za naš sajt da Komisija i dalje odbija da ukine kategoriju „mešovite namene“ zemljišta, čime se omogućava da se javne zelene površine i prostori za sport pretvaraju u stambene blokove.
„Izmenjen dokument nacrta Prostornog plana danima je bio nedostupan na sajtu gradske uprave, što dovodi u pitanje transparentnost postupka. Moje primedbe za ukidanjem mešovite namene i pretvaranja javne namene zelenila u stambenu izgradnju, kao i primedba da se na svakoj opštini isplaniraju ‘gradske šume’, odbijena je i ovaj put. Ali rasprava je pokazala da građani zahtevaju obnovu uništenog i planiranje mnogo širih zelenih pojaseva u Nišu. Jer, borba je Otac svega“, poručila je Milenković Kerković.
Ona je pred Komisijom kazala da rasprave poput ove treba da budu češće i drugim povodima, te je naglasila javno da su Nišlije sada mnogo aktivnije, upućenije i spremnije da se za kvalitet svog života i sredine pitaju i bore.
