Dvadesettrogodišnji student istorije napadnut je tokom očitavanja brojila, posla koji je obavljao preko studentske zadruge, pokušavajući da zaradi dok mu je nastavak studija neizvestan. Umesto rutinske procedure, dočekale su ga uvrede, pretnje smrću i na kraju oružje upereno u njega.
Prema njegovim navodima, situacija je eskalirala onog trenutka kada se predstavio kao student. Jedan od ključnih komentara napadača, prema rečima njegovih kolega, bio je: „Meni će student da dolazi u kuću“. Nakon verbalnog sukoba, incident je kulminirao na ulici, gde mu je, kako tvrdi, pištolj prislonjen uz vrat uz pretnju da će biti ubijen ukoliko se vrati.
Policija je potvrdila da radi na ovom slučaju, dok identitet napadnutog mladića nije objavljen iz bezbednosnih razloga. On se trenutno nalazi na lekarskim pregledima, a ostaje neizvesno kada će moći da se vrati svakodnevnim obavezama.
.jpg)
Ovaj događaj ne može se posmatrati kao izolovan incident.
U atmosferi u kojoj se studenti u delu medija i izjavama političkih aktera označavaju kao pretnja – kao oni koji rade protiv države, sarađuju sa stranim faktorima ili deluju u cilju destabilizacije – granica između reči i dela postaje opasno tanka. Termin „blokaderi“, koji se u zadnje vreme koristi, postaje etiketa koja nosi mnogo više od opisa – postaje signal.
Neformalna grupa studenata u Nišu upozorava da takav narativ ima direktne posledice.
„Mržnja je posejana i time se crta meta na čelo“, navodi se u njihovom saopštenju.
Dodaju da kampanja u kojoj se studenti predstavljaju kao neprijatelji, kao oni koji ruše ustavni poredak, sarađuju sa stranim državama ili primaju novac za „antisrpske aktivnosti“, stvara ambijent u kojem se nasilje lakše opravdava.
„Pozivamo na prestanak targetiranja i na odgovornost u javnom diskursu“, poručuju studenti.
Upravo u takvom kontekstu, obična situacija – dolazak na vrata zbog očitavanja struje – može da preraste u incident sa elementima ozbiljne pretnje po život.
Javni prostor, upozoravaju, ne sme biti korišćen za širenje mržnje, posebno u trenucima društvene krize, jer posledice takvih poruka nisu apstraktne – one se dešavaju na ulici, pred kućama, u svakodnevnim susretima.
Slučaj iz Niša zato prevazilazi hroniku. On pokazuje koliko brzo reči mogu da postanu okidač – i koliko lako nasilje može da postane stvarnost.
