Nakon informacija o pojavi hantavirusa na kruzeru u Južnom Atlantiku, gde je obolelo šest osoba, a tri preminule, direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović izjavila je da nema razloga za zabrinutost u Srbiji i da ne postoji opasnost od pandemije.
Govoreći za Radio-televiziju Srbije, Verica Jovanović navela je da u svetu već tri decenije nije zabeležena mutacija hantavirusa koja bi ukazivala na povećan rizik od globalnog širenja bolesti.
„U Srbiji nema razloga za zabrinutost jer nije bilo putnika na spornom kruzeru“, rekla je Jovanović za RTS, dodajući da je domaći zdravstveni sistem spreman da reaguje ukoliko za tim bude potrebe.
Ona je objasnila da se hantavirus najčešće prenosi sa glodara na ljude, zbog čega je apelovala na građane da vode računa o higijeni, posebno prilikom čišćenja podruma, vikendica i prostora u kojima mogu boraviti glodari.
Prema njenim rečima, simptomi bolesti zavise od tipa virusa.
„Evropski tip uglavnom izaziva tegobe sa bubrezima, dok Andes soj ima simptome slične gripu, ali brzo dovodi do oštećenja pluća i problema sa disanjem“, izjavila je Jovanović.
Povodom velikog interesovanja javnosti, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je dodatne informacije o hantavirusnim infekcijama, navodeći da se one najčešće ispoljavaju u dva oblika – hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS), poznata i kao „mišja groznica“, i hantavirusni plućni sindrom (HPS).
Kako je saopštio Batut, epidemija na kruzeru u Južnom Atlantiku izazvala je veliku medijsku pažnju i uznemirenje javnosti, zbog čega su objavljene osnovne informacije o načinima prenosa, simptomima i prevenciji bolesti.
Institut navodi da su prirodni rezervoari hantavirusa glodari i da se čovek najčešće zarazi udisanjem aerosola kontaminiranog izlučevinama zaraženih životinja, poput urina, pljuvačke ili fecesa.
Ističe se i da je prenos sa čoveka na čoveka izuzetno redak i zabeležen samo kod pojedinih sojeva virusa.
Batut podseća da se HGBS uglavnom javlja u Evropi i Aziji, dok je HPS karakterističan za Severnu i Južnu Ameriku. U Srbiji je tokom poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom.
Tokom 2024. godine prijavljeno je 11 obolelih osoba i jedan smrtni ishod, dok epidemijskog širenja nije bilo. U 2025. godini registrovana su dva slučaja, bez preminulih.
Institut navodi da ne postoji specifična antivirusna terapija niti vakcina protiv hantavirusnih infekcija, već se lečenje zasniva na pažljivom praćenju pacijenata i tretiranju komplikacija.
Kao najvažnije mere prevencije izdvajaju se održavanje higijene prostora, bezbedno skladištenje hrane i smanjenje kontakta ljudi sa glodarima.
