Danas se obeležava Međunarodni dan mačaka – datum posvećen životinjama koje su hiljadama godina uz čoveka, ali su, za razliku od mnogih drugih pripitomljenih vrsta, zadržale veliki deo svoje samostalnosti.
Međunarodni dan mačaka ustanovljen je 2002. godine, a od 2020. godine za njegovo međunarodno obeležavanje zadužen je International Cat Care, globalna organizacija posvećena zdravlju i dobrobiti mačaka. Ovogodišnja kampanja nosi jednostavnu poruku #ThinkCAT – da vlasnici, ljudi koji brinu o mačkama i veterinari zastanu i razmisle o tome šta je mačkama zaista potrebno.
U kampanji podsećaju na „Cat Friendly“ pristup, godišnje veterinarske preglede i savete za brigu o mački kroz sve faze života. Ta poruka nastavak je onoga na šta je poslednjih godina skretana pažnja. 2023. kampanja „Purrfect Play Every Day“ podsećala je da igra nije samo zabava, već važan način da mačka ispolji prirodno ponašanje, kreće se i zadovolji potrebu za lovom. Tada je manje od 30 odsto vlasnika navelo da se svakodnevno igra sa svojim mačkama, a da je posle kampanje oko trećine ispitanih reklo da se sa njima igralo češće. Godinu kasnije tema je bila „Celebrating Cats“, posvećena mačkama i posebnoj vezi koju ljudi imaju sa njima. Tokom 2025. poruka „Cat Friendly Every Day“ naglasila je da razumevanje potreba mačke treba da bude svakodnevno, a ne rezervisano za jedan datum.
Od igre, preko slavljenja, do razumevanja. A ove godine – razmisli o mački.
Da mačke zaista imaju različite karaktere nije samo utisak njihovih vlasnika. Istraživači iz Anthrozoology Research Group pri Univerzitetu La Trobe u Australiji objavili su 2017. godine istraživanje u kojem je 416 vlasnika procenjivalo karakter svojih mačaka. Izdvojili su šest dimenzija ličnosti: razigranost, nervoznost, druželjubivost, dominantnost, zahtevnost i lakovernost.
Još jedno istraživanje, koje su 2021. sproveli istraživači iz oblasti ponašanja i dobrobiti životinja na Univerzitetu Linkoln u Velikoj Britaniji, analiziralo je 3.994 odgovora vlasnika. Pokazalo je da odnos mačke i čoveka može biti veoma različit – od bliskog i prijateljskog do mnogo distanciranijeg.
Možda upravo tu leži deo odgovora na pitanje zašto ih mnogi ljudi toliko vole. Mačka može da prati čoveka po stanu, spava na njegovom krevetu i traži pažnju, a onda se jednostavno povuče kada joj je dosta. Može da prihvati maženje, ali pod svojim uslovima. Neke će vas dočekati na vratima, druge će samo podići glavu sa kauča kao da kažu da su primetile vaš dolazak.
Ta kombinacija bliskosti i samostalnosti čini ih posebnim. Psi jesu među najpopularnijim kućnim ljubimcima, ali mačke su im globalno ozbiljna konkurencija. I dok je pas kroz dugu zajedničku istoriju sa čovekom postao njegov saradnik, čuvar i saputnik, mačka je zadržala veću samostalnost.
Možda zato i privlači ljude na drugačiji način: ne traži da joj se potpuno prilagodimo, već od nas traži da naučimo da je “čitamo”.
Živi sa čovekom, ali ne prestaje da bude svoja
Ta veza traje hiljadama godina. U drevnom Egiptu mačke su bile povezivane sa boginjom Bastet, zaštitnicom doma, majčinstva i blagostanja. Pronađeni su brojni ostaci mumificiranih mačaka, što svedoči o njihovom posebnom mestu u toj civilizaciji.
Danas postoje sredine u kojima su mačke toliko prisutne da su postale deo svakodnevnog života. U Istanbulu ih stanovnici hrane, ostavljaju im vodu i prave skloništa, pa su postale deo identiteta grada. Slična slika može se videti i u Grčkoj, posebno na ostrvima, gde su mačke deo svakodnevice i pejzaža.
Ali iza “romantične” slike mačke koja spava na stepenicama postoji i druga strana. Ulična mačka može biti gladna, bolesna, povređena ili ugrožena saobraćajem, a jedan od velikih problema je i nekontrolisano razmnožavanje.
Zato je hranjenje važno, ali samo hranjenje nije dovoljno. Sterilizacija i kastracija, veterinarska briga, udomljavanje i odgovorno vlasništvo deo su iste priče.
Nahraniti uličnu mačku je pomoć, ali to nije odgovornost.
Međunarodni dan mačaka zato nije samo prilika da kažemo koliko su nam simpatične. Možda je važnije da se zapitamo koliko ih zaista razumemo. Mačka nije ukras, niti igračka i nije „mala obaveza“. Ona je životinja sa sopstvenim temperamentom, potrebama i granicama.
A kada to prihvatimo, onda počinje prava briga.
