Oko 100 primedbi građana, udruženja i političkih aktera stiglo je na Nacrt Generalnog urbanističkog plana Niša za period do 2040. godine, a deo podnosilaca obrazložio ih je danas na javnoj sednici Komisije za planove u Oficirskom domu. Među pitanjima koja su izazvala polemiku našli su se određivanje javnih namena, buduće lokacije Opšte bolnice i Hitne pomoći, zaštita zelenila, uslovi za investitore, dok je već na početku sednice otvoreno i pitanje različitih planskih rešenja za Borsku i Humsku ulicu.
Javna rasprava pokazala je različite poglede na to koliko Generalni urbanistički plan treba precizno da odredi buduću namenu prostora u Nišu. Dok deo podnosilaca primedbi smatra da ključne javne sadržaje treba jasno definisati već GUP-om, iz Grada poručuju da je novi dokument koncipiran kao strateški plan koji ne ulazi u detalje na nivou pojedinačnih katastarskih parcela.
Glavna urbanistkinja Niša Lidija Stefanović Nikolić navela je da je pristiglo oko 100 primedbi građana i udruženja. Nakon javnog dela postupka, konačnu odluku o njima Komisija za planove trebalo bi da donese na zatvorenoj sednici.
„Nakon sednice, članovi Komisije će na zatvorenoj sednici doneti konačnu odluku o svakoj primedbi. U skladu sa tim, Zavod za urbanizam treba da koriguje nacrt plana i predlog plana ide na verifikaciju Republičke komisije za planove.“
Lidija Stefanović Nikolić, glavna urbanistkinja Niša
Nakon pozitivnog mišljenja Republičke komisije i saglasnosti nadležnog ministarstva, plan bi trebalo da bude upućen Skupštini grada na usvajanje.
Spor oko javnih namena
Jedno od pitanja koje se provlačilo kroz primedbe više učesnika jeste način na koji su u novom GUP-u određene javne namene.
Stefanović Nikolić objasnila je da je novi plan drugačije koncipiran u odnosu na dosadašnji i da njegova detaljnost treba da odgovara strateškom karakteru dokumenta.
„Detaljnost je takva da daje strateške smernice, a ne predviđa namene na nivou katastarskih parcela kao što je to važeći Generalni urbanistički plan.“
Lidija Stefanović Nikolić, glavna urbanistkinja Niša
Kako je navela, jedan od ciljeva jeste zaštita životne sredine i zelenih prostora, dok je građevinsko područje zadržano iz važećeg GUP-a.
Upravo takav pristup kritikovao je deo podnosilaca primedbi.
Narodna poslanica Stranke slobode i pravde Jelena Milošević, koja je o GUP-u govorila i jutros u intervjuu za DABI, smatra da ključne javne namene moraju biti preciznije određene.
„Mi radimo Generalni urbanistički plan koji treba da razvije grad Niš do 2040. godine i imamo tri potencijalne lokacije za Opštu bolnicu. To znači da Opšta bolnica može da nikne na jednoj od te tri ili ni na jednoj.“
Jelena Milošević, narodna poslanica SSP
Prema njenoj oceni, upravo GUP treba da bude dokument kojim se javni interes štiti od privatnog.
„Generalni urbanistički plan služi da štiti javni interes od privatnog. Ovakvim Generalnim urbanističkim planom se otvaraju vrata investitorskom urbanizmu i stavljaju se privatni interesi investitora iznad interesa građana.“
Jelena Milošević, narodna poslanica SSP
Milošević je, međutim, izdvojila i ono što smatra dobrim rešenjima u novom planu – strože standarde za parking mesta i zelene površine kod nove gradnje, ocenjujući da su oni potrebni nakon godina izgradnje objekata bez dovoljno parkinga i zelenila.
„Nišlije da se pitaju“ podnele 13 primedbi
Grupa „Nišlije da se pitaju“ podnela je 13 primedbi. Njih je na javnoj sednici dodatno obrazložio odbornik Andrej Mitić, takođe insistirajući na pitanju namene prostora.
„Tražimo da GUP sadrži definisane namene jer je to imperativna norma, a ovaj GUP to ne sadrži. Nema namene, iako Zakon nalaže da to mora da ima. On ima simbole, ali moraju biti definisane namene.“
Andrej Mitić, odbornik i predstavnik grupe „Nišlije da se pitaju“
Među zahtevima ove grupe je da se GUP-om odrede lokacije najvažnijih javnih objekata i prostora – Opšte bolnice, Hitne pomoći, novog groblja, parkova i gradskih šuma.
Traže i da svaka gradska opština dobije gradsku šumu, da se oko Niša formira „zeleni prsten“ i da evropsko pravilo „3-30-300“ postane deo gradske strategije. Taj princip podrazumeva da stanovnik iz svog doma može da vidi najmanje tri drveta, da 30 odsto površine grada bude pod krošnjama i da najbliža javna zelena površina bude na najviše 300 metara.
Predložili su i ograničavanje gradnje na P+2 u centru i P+6 u širem centru, očuvanje prostora Stare ciglane kao gradske šume, kao i strože obaveze investitora u pogledu zelenila i parkinga.
Među njihovim predlozima su i dva parking mesta po stanu, veći obavezni procenat zelenih površina kod nove gradnje, zabrana gradnje na uređenim zelenim površinama, kao i zabrana otvaranja objekata za igre na sreću u centru grada.
PODES podneo 23 primedbe
Pokret za decentralizaciju Srbije saopštio je da je njihov Odbor za urbanizam i razvoj grada podneo ukupno 23 primedbe na Nacrt GUP-a.
I oni kao jedno od ključnih pitanja izdvajaju zaštitu površina javne namene.
„Površine namenjene školama, vrtićima, zdravstvenim ustanovama, parkovima, trgovima i drugim javnim sadržajima ne smeju postati prostor za komercijalnu stambenu izgradnju.“
Pokret za decentralizaciju Srbije
PODES ocenjuje i da nisu dovoljno jasno određene lokacije buduće Opšte bolnice, Hitne pomoći, novih škola, vrtića, kulturnih i sportskih centara.
Posebno su otvorili pitanje da li postojeća infrastruktura može da prati dalju izgradnju.
„Novi stambeni kompleksi bez prateće infrastrukture stvaraju probleme koji se kasnije decenijama plaćaju novcem svih građana.“
Pokret za decentralizaciju Srbije
Njihove primedbe odnose se i na javne garaže, razvoj javnog prevoza i biciklističke infrastrukture, zaštitu parkova i drvoreda, očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i prilagođavanje grada klimatskim promenama.
PODES je ukazao i na primedbe urbaniste Miroljuba Stankovića koje se odnose na poštovanje urbanističkih procedura, jasno razgraničenje javnih i ostalih namena, precizno definisanje planskih rešenja i kontinuitet urbanističkog planiranja.
Od hala MIN-a do zaštite starog Niša
Na javnoj raspravi otvorena su i brojna konkretnija pitanja.
Odbornik Pokreta slobodnih građana Ivan Jovanović podneo je primedbe koje se odnose na prenamenu napuštenih hala MIN-a i mogućnost adaptacije „Šivare“ za potrebe Fakulteta umetnosti.
Građani koji žive u okolini Univerziteta tražili su zaštitu tog dela grada kao ambijentalne stambeno-poslovne celine, očuvanje izgleda starog Niša i ograničavanje radnog vremena ugostiteljskih objekata do 22 sata.
Predstavnici Udruženja „Zvuci srca“ predložili su da se parcela predviđena za reciklažno dvorište iskoristi za stanovanje uz podršku osoba sa smetnjama u razvoju.
Među ostalim primedbama našli su se zahtevi koji se odnose na zaštitu kvaliteta stanovanja i istorijske arhitekture, povećanje zelenih površina, strože obaveze investitora i ograničavanje gradnje višespratnica u centralnoj gradskoj zoni.
Milošević: Dva plana, dva različita rešenja za Borsku
Pitanje Borske i Humske ulice otvoreno je već na početku javne sednice, kada je Jelena Milošević ukazala na različita rešenja u dva planska dokumenta. Konkretne primedbe građana na planiranje obilaznice, međutim, biće predmet javne sednice 11. avgusta.
Milošević je ukazala na to da su se praktično istovremeno pred građanima našla dva planska dokumenta koja, prema njenim tvrdnjama, za isti prostor nude različita rešenja.
Reč je o novom GUP-u i izmenama i dopunama Plana generalne regulacije za područje Borske ulice. Prema njenim rečima, u GUP-u se pojavljuje pešačka pasarela, dok je u PGR-u predviđeno rešenje u obliku „potkovice“.
„Ta dva javna uvida trajala su paralelno i ta dva plana za isto mesto imaju dva potpuno različita rešenja. U Generalnom urbanističkom planu stoji pešačka pasarela, koja je bila prvo rešenje koje je Grad ponudio stanovnicima Borske ulice i koje su oni decidno odbili. U PGR-u za Borsku ulicu je ‘potkovica’, koju građani takođe odbijaju.“
Jelena Milošević, narodna poslanica SSP
Milošević je zbog toga otvorila i pitanje međusobne usklađenosti dva planska dokumenta, navodeći da je GUP plan višeg reda.
„I sad je problematično, prvo, koji od ta dva plana je važeći, budući da je GUP plan višeg reda i da bi PGR morao da bude usaglašen sa GUP-om, a drugo – ko to laže i obmanjuje građane Borske ulice? I šta je to što će njima na kraju biti ponuđeno?“
Jelena Milošević, narodna poslanica SSP
Ona je ocenila da stanovnici Borske neće prihvatiti nijedno od ponuđenih rešenja i postavila pitanje gradskoj vlasti da li je prilikom izrade dokumenata uočeno da se planska rešenja razlikuju.
Milošević je imala primedbe i na proceduru javnog uvida, navodeći da gradski sajt tokom dela javnog uvida nije radio i da nije postojala mogućnost podnošenja primedbi onlajn.
Rasprava o primedbama koje se odnose na planiranje železničke obilaznice, kao i na Borsku i Humsku ulicu, biće nastavljena u utorak, 11. avgusta, od 15.30 sati u Oficirskom domu.
Današnjom javnom sednicom zato nije stavljena tačka ni na primedbe građana ni na sam GUP. Nakon zatvorene sednice Komisije biće poznato koje će primedbe biti prihvaćene i koje izmene će Zavod za urbanizam morati da unese u dokument koji treba da usmeri razvoj Niša do 2040. godine.
