U nedelju, 25. oktobra, građani Srbije izlaze na vanredne parlamentarne izbore. Pored prava da slobodno i tajno glasaju, birači imaju pravo i da ukažu na nepravilnosti koje primete tokom izbornog procesa. Od pritisaka na birače i povrede tajnosti glasanja, do problema sa biračkim spiskovima i glasačkim listićima, važno je znati šta predstavlja moguću nepravilnost, kako reagovati i kome se obratiti.
Izborne nepravilnosti mogu se dogoditi pre otvaranja biračkih mesta, tokom glasanja, ali i prilikom prebrojavanja glasova i utvrđivanja rezultata. Nisu sve nepravilnosti krivična dela, niti svaki proceduralni propust automatski znači izbornu krađu. Ipak, svaka osnovana sumnja zaslužuje da bude evidentirana i proverena.
Pritisci na birače i kupovina glasova
Jedan od ozbiljnijih oblika izbornih nepravilnosti jeste pokušaj uticanja na slobodnu volju birača. To može uključivati nuđenje novca, poklona ili drugih pogodnosti u zamenu za glas, ali i pretnje gubitkom posla, uskraćivanjem pomoći ili drugim posledicama ukoliko birač ne podrži određenu izbornu listu.
Posebno je važno znati da niko nema pravo da zahteva od birača da otkrije za koga je glasao, niti da mu traži dokaz o načinu glasanja.
Ukoliko neko nudi novac za glas ili preti biraču zbog njegovog izbornog opredeljenja, takav slučaj treba prijaviti policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu.
Fotografisanje glasačkih listića i narušavanje tajnosti glasanja
Glasanje je tajno. Birač mora imati mogućnost da samostalno, iza paravana, označi svoj izbor bez prisustva drugih osoba.
Sumnju na nepravilnost mogu izazvati fotografisanje popunjenih listića, zahtevi da birač pokaže svoj listić, prisustvo drugih osoba iza paravana bez opravdanog razloga ili pokušaji članova biračkog odbora da utiču na izbor birača.
Fotografisanje listića može biti povezano sa pokušajem dokazivanja za koga je neko glasao, ali sama fotografija nije automatski dokaz kupovine glasova.
Birač koji primeti takvo ponašanje može odmah da obavesti predsednika biračkog odbora i zatraži da se nepravilnost evidentira.
Nepravilnosti u biračkom spisku
Problemi mogu nastati kada birač ne može da pronađe svoje ime u izvodu iz biračkog spiska, kada su podaci netačni ili kada postoji sumnja da je neko već glasao u njegovo ime.
Posebnu pažnju izazivaju i prijave da se u biračkim evidencijama nalaze preminule osobe.
Međutim, dostavljanje poziva za glasanje na ime preminule osobe ne dokazuje samo po sebi da je ona upisana u konačan birački spisak, niti da je neko zloupotrebio njen identitet.
Ako birač na svom biračkom mestu sazna da je već evidentirano da je glasao, iako to nije učinio, potrebno je da odmah obavesti birački odbor i zatraži da se okolnosti provere.
Glasanje bez provere identiteta i glasanje umesto druge osobe
Članovi biračkog odbora dužni su da utvrde identitet birača na propisan način i provere da li je upisan u izvod iz biračkog spiska.
Nepravilnost može predstavljati omogućavanje glasanja osobi čiji identitet nije pravilno utvrđen, glasanje u ime drugog birača ili omogućavanje da jedna osoba glasa više puta.
Postoje zakonom predviđeni izuzeci i posebni postupci, poput glasanja uz pomoć drugog lica ili glasanja van biračkog mesta, ali oni moraju biti sprovedeni u skladu sa propisima.
Paralelni spiskovi i evidencije birača
Posebnu pažnju treba obratiti na osobe koje u blizini biračkih mesta beleže ko je došao da glasa, proveravaju imena na nezvaničnim spiskovima ili informacije o izlaznosti dostavljaju neovlašćenim licima.
Zakon zabranjuje pravljenje nezvaničnih evidencija birača koji su glasali ili nisu glasali na biračkom mestu. To treba razlikovati od službene evidencije izlaznosti koju, pod propisanim uslovima, vodi birački odbor.
Građani koji primete sumnjive aktivnosti mogu da obaveste birački odbor, a ukoliko postoje pretnje, prinuda ili drugi elementi krivičnog dela, i policiju.
Problemi sa glasačkim listićima i izbornim materijalom
Nepravilnosti se mogu odnositi i na broj glasačkih listića, njihovo čuvanje, primopredaju, kontrolu ili prebrojavanje.
Višak ili manjak listića, neslaganje evidencija i sumnje da je izborni materijal neovlašćeno otvaran zahtevaju proveru i dokumentovanje.
Ipak, potrebno je razlikovati administrativnu grešku od namerne zloupotrebe. Sama prijava neslaganja ne znači da je utvrđeno falsifikovanje izbornih rezultata.
Članovi biračkih odbora imaju posebnu odgovornost da kontrolišu materijal i evidentiraju nepravilnosti u skladu sa propisanom procedurom.
Kako prijaviti nepravilnost?
Ako se nepravilnost dogodi na biračkom mestu, građanin najpre može da se obrati predsedniku biračkog odbora i zatraži da se problem proveri. Korisno je zabeležiti tačno vreme, broj i lokaciju biračkog mesta, opis događaja i eventualne svedoke.
Ukoliko je biraču neosnovano uskraćeno pravo glasa ili mu je povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje, može koristiti zakonom predviđena pravna sredstva pred nadležnim izbornim organom.
Za parlamentarne izbore nadležna je Republička izborna komisija, dok lokalne izborne komisije obavljaju poslove predviđene zakonom i uputstvima RIK-a.
Kod sumnje na kupovinu glasova, pretnje, prinudu, falsifikovanje ili druga krivična dela, prijava se može podneti policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu.
Građani se za savet i pomoć mogu obratiti i organizaciji CRTA, koja je pripremila posebne obrasce za prijavljivanje različitih vrsta izbornih nepravilnosti.
Prijave se mogu uputiti putem stranice https://crta.rs/prijavi-nepravilnosti/, a dostupan je i telefon 063/591-585.
Važno je da građani ne pokušavaju sami da oduzimaju izborni materijal, ulaze u sukobe ili neovlašćeno snimaju druge birače. Prijavu je najbolje zasnovati na neposrednom saznanju, uz što precizniji opis događaja.
Da li svako može da traži poništavanje glasanja?
Ne može svaki birač podneti pravni zahtev zbog bilo koje nepravilnosti na bilo kom biračkom mestu.
Kod parlamentarnih izbora, birač ima pravo da zahteva poništavanje glasanja na svom biračkom mestu ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili ako mu je povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.
Za takav zahtev propisan je rok od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta.
Za druge nepravilnosti postoje posebni postupci i ovlašćeni podnosioci, uključujući predstavnike proglašenih izbornih lista.
Prijavljivanje nepravilnosti ne znači automatski poništavanje glasanja. Nadležni organi odlučuju na osnovu utvrđenih činjenica i zakonskih uslova.
Zašto je važno reagovati?
Slobodni izbori ne podrazumevaju samo mogućnost da građani glasaju, već i poštovanje pravila koja štite jednakost birača, tajnost glasanja i pouzdanost rezultata.
Zato je važno da svaka prijava bude ozbiljno razmotrena, ali i da se neproverene informacije ne predstavljaju kao dokazane zloupotrebe.
Građani koji primete moguću nepravilnost ne moraju sami da utvrđuju da li je zakon prekršen. Njihov doprinos je da događaj prijave, dok je na nadležnim institucijama da utvrde činjenice i preduzmu odgovarajuće mere.
Izvori: Republička izborna komisija, Zakon o izboru narodnih poslanika, CRTA.
