U nedelju, 25. oktobra, u Srbiji se održavaju vanredni parlamentarni izbori. Biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 časova, a građani će birati novi saziv Narodne skupštine. Šta je potrebno poneti na glasanje, da li možete da glasate bez poziva, šta ako pogrešite na glasačkom listiću i kako mogu da glasaju građani koji nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto? Donosimo odgovore na najvažnija pitanja na osnovu uputstava Republičke izborne komisije.
1. Kada se glasa i šta ako zakasnim?
Glasanje počinje u 7, a završava se u 20 časova. Birači koji se u trenutku zatvaranja zateknu na biračkom mestu ili neposredno ispred njega imaju pravo da glasaju i nakon 20 časova. Oni koji dođu nakon zatvaranja, a nisu bili u redu u trenutku zatvaranja, ne mogu naknadno da pristupe glasanju.
2. Koji dokument je potreban za glasanje?
Za utvrđivanje identiteta potrebno je poneti važeću ličnu kartu ili pasoš. Ako je lična karta istekla, a podnet je zahtev za izdavanje nove, treba poneti potvrdu nadležnog organa o podnetom zahtevu i proveriti da li su ispunjeni uslovi za glasanje prema važećem uputstvu RIK-a.
Vozačka dozvola nije zamena za ličnu kartu ili pasoš prilikom glasanja.
3. Da li mogu da glasam ako nisam dobio poziv?
Da. Obaveštenje o danu i vremenu glasanja, koje građanima stiže na kućnu adresu, nije obavezno za ostvarivanje biračkog prava.
Dovoljno je da birač bude upisan u izvod iz biračkog spiska za određeno biračko mesto i da ima odgovarajući dokument za utvrđivanje identiteta.
4. Kako da proverim gde glasam?
Građani mogu da provere svoje biračko mesto preko zvaničnog sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, na adresi:
https://upit.birackispisak.gov.rs
Provera je posebno korisna građanima kojima nije stiglo obaveštenje ili koji nisu sigurni da li je njihovo biračko mesto promenjeno.
5. Šta ako me nema u biračkom spisku?
Birač koji nije upisan u izvod iz biračkog spiska na određenom biračkom mestu ne može na njemu da glasa samo na osnovu ličnog dokumenta.
Ukoliko dođe do problema, potrebno je proveriti da li je birač raspoređen na drugo biračko mesto i obratiti se nadležnoj izbornoj komisiji.
Ako je birački spisak već zaključen i istekao je rok za naknadne izmene, nije moguće jednostavno izvršiti upis na samom biračkom mestu.
6. Šta se dešava kada dođem na biračko mesto?
Članovi biračkog odbora najpre proveravaju kažiprst desne ruke UV lampom kako bi utvrdili da li je birač već glasao.
Nakon toga proveravaju identitet, pronalaze birača u izvodu iz biračkog spiska i traže da se potpiše.
Biraču se zatim obeležava prst posebnim sprejom, uručuje glasački listić i objašnjava postupak glasanja.
7. Mogu li da odbijem obeležavanje prsta sprejom?
Ne, ukoliko želi da glasa. Obeležavanje prsta deo je propisane procedure kojom se sprečava višestruko glasanje.
Ako birač odbije proveru UV lampom ili obeležavanje prsta sprejom, birački odbor neće mu omogućiti da glasa, osim u posebnim situacijama koje su predviđene propisima.
8. Šta ako pogrešim prilikom zaokruživanja?
Greška ne znači automatski da će glasački listić biti nevažeći.
Prema uputstvu RIK-a, listić je važeći ako se na osnovu njegovog sadržaja može sa sigurnošću utvrditi za koju je izbornu listu birač glasao.
To znači da i listić na kojem je birač nešto precrtao ili dodatno napisao može biti važeći, pod uslovom da je izbor nedvosmislen.
Ako se ne može utvrditi za koju je listu glasao ili nije označena nijedna lista, listić se smatra nevažećim.
9. Da li smem da fotografišem glasački listić?
Glasanje je tajno, a na biračkom mestu nije dozvoljeno korišćenje mobilnog telefona na način kojim se narušava postupak glasanja ili njegova tajnost.
Fotografisanje popunjenog listića može izazvati sumnju na kontrolu glasanja, posebno ako neko od birača zahteva da fotografijom dokaže za koga je glasao.
Niko nema pravo da od birača traži da pokaže svoj popunjeni listić ili otkrije za koga je glasao.
10. Da li neko može da mi pomogne prilikom glasanja?
Da. Birači koji zbog invaliditeta ili nepismenosti nisu u mogućnosti da samostalno popune glasački listić mogu da povedu osobu koja će im pomoći.
Birač sam bira pomagača, a pomoć mora biti pružena u skladu sa njegovom voljom.
Niko ne sme da utiče na izbor birača ili da glasa umesto njega bez njegovog izričitog opredeljenja.
11. Kako glasaju nepokretni, teško bolesni i stariji građani?
Birači koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta ne mogu da dođu na biračko mesto imaju mogućnost glasanja van biračkog mesta.
Potrebno je da o tome obaveste nadležnu lokalnu izbornu komisiju, odnosno birački odbor na dan izbora, najkasnije do 11 časova.
Kod birača dolaze tri člana biračkog odbora, koji utvrđuju identitet i sprovode propisani postupak.
Birač glasa samostalno ili uz pomoć osobe koju je izabrao, a popunjeni listić stavlja u poseban koverat, čime se štiti tajnost glasanja.
12. Šta ako primetim nepravilnost na biračkom mestu?
Ako birač primeti nepravilnost, može odmah da se obrati predsedniku biračkog odbora i zatraži da se okolnosti provere.
Korisno je zabeležiti broj biračkog mesta, vreme događaja, opis nepravilnosti i eventualne svedoke.
Ukoliko postoji sumnja na kupovinu glasova, pretnje, prinudu ili druga krivična dela, građani mogu da se obrate policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu.
Za zaštitu izbornog prava postoje i posebni postupci pred nadležnim izbornim organima, sa zakonom propisanim rokovima.
Građani treba da znaju da je glasanje lično, slobodno i tajno. Niko nema pravo da ih primorava da glasaju za određenu listu, da otkrivaju svoj izbor ili da dokazuju kako su glasali.
Poštovanje izbornih pravila odgovornost je biračkih odbora i nadležnih institucija, ali poznavanje sopstvenih prava omogućava građanima da prepoznaju problem i pravovremeno reaguju.
Izvor: Republička izborna komisija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Zakon o izboru narodnih poslanika.
