Dok gradske vlasti u jeku 2026. godine promovišu Leskovac kao Nacionalnu prestonicu kulture, stanje na brdu Hisar ukazuje na ozbiljne propuste u održavanju ovog zaštićenog lokaliteta. Umesto uređenog arheološkog parka, posetioce dočekuje deponija krupnog otpada koja se nalazi u neposrednoj blizini asfaltirane staze i prostora popločanog kamenom kockom.
Na deponiji neposredno uz šetalište zabeležene su gomile plastičnog otpada, ali i krupni predmeti poput polomljenih WC šolja, kada i delova automobila. Prisustvo ovakvog otpada na prostoru koji je pod zaštitom države meštani vide u neefikasnosti komunalnog nadzora.
„Uz samu stazu, mestom kojom bi u ovoj godini posebno trebalo da se ponosimo, mi zatičemo gomile šuta i krupnog otpada i to tako stoji. Miris truleži narušava osnovnu funkciju ovog prostora namenjenog našoj rekreaciji i pokazivanju gostima“, navodi Leskovčanka koja tu vikendom dolazi sa decom.
Sa stanjem na terenu upoznati su i drugi Leskovčani, ali većina navodi da je deponija tu nastala davno. Kako kažu, gomile su nekada manje, nekada veće, a redovni posetioci su se već navikli i na prizor i na miris na skretanju ka samom vrhu brda. Ovaj nemar dešava se uz staze u čije je uređenje lokalna samouprava uložila preko 18 miliona dinara. Saobraćajnica ka repetitoru je asfaltirana, dok su trotoari popločani recikliranom kamenom kockom. Zato se nameće pitanje svrhe infrastrukturnih ulaganja ukoliko izostaje osnovna higijena i zaštita ambijentalne celine u koju je novac uložen.
U svetlu planirane izgradnje amfiteatra i restorana-vidikovca, trenutna situacija na terenu dodatno produbljuje nezadovoljstvo građana i stručne javnosti koji se od početka oštro protive bilo kakvoj gradnji na Hisaru. Prioritet bi, prema rečima struke i građana, morao biti očuvanje i održavanje autentičnog arheološkog nalazišta, a ne dalja izgradnja na zapuštenom i komunalno neobezbeđenom terenu.
