Dok većina njegovih vršnjaka razmišlja o penzionerskom miru, šezdesetdvogodišnji Aca Jovan Krstić, profesor matematike iz Niša, pomera granice fizičke izdržljivosti i društvenog angažmana. Maratonac koji je u patike uskočio da bi prkosio sumnjama okoline, već 21 godinu praktikuje ishranu sirovom hranom, niže sportske uspehe i istovremeno balansira između učionice, Jutjuba i odborničke klupe.
Od narušenog zdravlja do 240 istrčanih trka
Krstićev put ka transformaciji počeo je 2005. godine, u trenutku kada se suočavao sa narušenim zdravljem i stalnim terapijama. Odluka da počne sa trčanjem nije došla iz sportske ambicije, već iz specifičnog niškog motiva – inata kolegama koji su sumnjali u njegovu istrajnost.
„Bio sam im direktor, a malo ko je verovao da mogu da izdržim taj tempo treninga. Svakodnevno trčanje postalo je moja rutina i već 2006. godine istrčao sam svoj prvi polumaraton“, priseća se Krstić.
Od tada do danas, ovaj Nišlija je istrčao neverovatnih 240 maratona i polumaratona, osvojivši brojne medalje i pehare.
Prekretnica se dogodila 23. avgusta 2005. godine, kada je doneo radikalnu odluku o promeni ishrane. Prešao je isključivo na presne – sirove namirnice, voće, povrće i zrnevlje, dok pije isključivo vodu. Efekti su, prema njegovim rečima, bili trenutni i trajni.
„Verovali ili ne, ja od tada, od tog 23. avgusta 2005. godine, punu 21 godinu ni jedan jedini lek nisam popio“, kategoričan je profesor.
Njegova disciplina ide i korak dalje. Eksperimentiše autofagijom, pa je tako prošle godine sedam meseci praktikovao režim u kojem je jedan dan jeo, a drugi pio samo vodu – i to uz svakodnevnih sedam do osam kilometara trčanja.
Fokusiran je na kategoriju veterana, gde osvaja odličja, naročito u disciplini planinskog trčanja. Mesečno pretrči više od 200 kilometara. Njegova svestranost ogleda se i u digitalnom prostoru. Kao aktivni jutjuber, poznat pod inicijalima AJK, Krstić dokumentuje svoje uspehe, ali i društvena dešavanja poput protesta, kreirajući sadržaj koji dostiže i stotine hiljada pregleda.
Učionica kao baza, muzika kao nasleđe
Uprkos brojnim aktivnostima, primarna uloga Ace Jovana Krstića ostaje rad sa decom u osnovnoj školi „Dušan Radović“. Matematiku ne predaje strogo formalno, već kroz dijalog i prezentacije. Pored nauke i sporta, i muzika zauzima važno mesto u njegovom životu. Iako je dugo zarađivao od nastupa, profesionalno bavljenje muzikom ostavio je po strani pre četvrt veka.
„Svirao sam do 2000. godine. Kad sam postao direktor, malo mi je bilo nespojivo da sviram. Tad sam svirao narodnjake, pa smo prestali, i sada sviram čisto za svoju dušu, mada sam imao bendove i posle toga“, objašnjava Krstić.
Do zvanične penzije dele ga tri godine. Ipak, Krstić ističe da se ne raduje odmoru, već slobodi koju donosi život bez časovnika. Za čoveka koji je bolesti pobedio disciplinom, a sumnje okoline inatom, penzija neće biti tačka, već novi startni blok. Njegov cilj ostaje nepromenjen – da maratone trči i u devetoj deceniji života, dokazujući da su granice tamo gde ih sami postavimo.
